Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живот Баната на Пајиним платнима

Три слике у заједничком дрвеном раму два са четири метра, управа Вршца наручила од Паје Јовановића да би се њима град представио на Миленијумској изложби у Будимпешти – пре 120 година
„Вршачки триптихон” изложен у Апотеци на степеницама (Фото: Ј. Даниловић)

Вршац – Oвог лета једно ликовно дело изложено у Апотеци на степеницама, делу вршачког Градског музеја, слави 120. рођендан. Реч је о „Вршачком триптихону”, раду чувеног сликара Паје Јовановића, рођеног у Вршцу (1859–1957), који је градска управа наручила од њега. Повод за тадашњу угарску државу био је значајан – требало је на одговарајући начин обележити 1.000 година од доласка Мађара у Карпатску котлину. Као круна серије свечаности тим поводом планирана је и Миленијумска изложба у Будимпешти, на којој је требало приказати привредни и културни развој градова.

За градску управу Вршца, који је у то време био значајан привредни и културни центар, није било дилеме: код суграђанина Паје Јовановића, који је у том тренутку био у Паризу, наручена је слика за представљање привредне активности и културе града. Сликар је прихватио и понуђену цену од позамашних 5.000 форинти.

„Почетак и припрема скица за сликање ’Вршачког триптихона’ бурно су пропраћени у тадашњој локалној веома развијеној штампи. Рецимо, ’Будућност’ пише да је ’сликар из Париза, писмом од 21. јануара 1895. године, обавестио градоначелника да прима сликање за прославу Миленијума, с обећањем да ће триптихон завршити до августа исте године’. Исти лист обавештава читаоце да ’г. Паја Јовановић, академски сликар, стиже данас (7. маја 1895. године) у нашу варош да покупи мотиве за слику, коју ће варош Вршац 1896. године приликом Земаљске изложбе изложити’”, прича за „Политику” Драгана Куручев, виши кустос Градског музеја у Вршцу, иначе, аутор изузетног каталога посвећеног Паји Јовановићу, на српском и енглеском језику.

Каже да су „на ’Вршачком триптихону’ развијене теме привреде типичне за ово подручје”. Велики сликар се определио за три мотива: трговину, пијачни метеж на главном градском тргу, виноградарство, бербу грожђа, и ратарство, жетву пшенице, са Вршачким планинама у позадини. „Тема банатски жанр била је апсолутно адекватна, јер су се тада у германској култури и уметности ширили култ рада и представа из народног живота.”

Драгана Куручев помиње и запажање вршачког „Српства” од 28. маја 1896. године: „Поменуту тројну слику израдио је г. Јовановић по наруџби вршачке муниципије, на којој је насликао баш вршачки предео. Жетву представљају Срби ратари вршачки у народном оделу, бербу представљају Срби и Немци, а сајам је слика вршачке недељне пијаце, са типовима из вршачке околине.” Берба грожђа на старински начин, у централном је делу троделне слике. Покојни академик Дејан Медаковић је за „Бербу грожђа”, као централну тему, на којој се види Кула на Вршачком брегу и пружа поглед на бескрајне винограде, рекао да је „у ликовном смислу најуспелија партија Вршачког триптихона”.

Троделна слика, величине два са четири метра, у раму је украшеном дуборезом, за чију су израду прављени и посебни цртежи са свим неопходним подацима и упутствима за мајсторе – уметнике. Занимљив је запис Драгане Куручев да су новине бележиле и легенду да је „на средњој табли – лепа Мила Мандукић, мајка шахисте Боре Костића (првог српског велемајстора), несуђена жена Јовановића...”

„Вршачки триптихон заузео је запажено место на Миленијумској изложби. Нашао се заправо у централном делу Уметничког павиљона, а мало се зна да је репродукован у пратећој публикацији овог догађаја”, открива Драгана Куручев. Тим поводом вршачко „Српство” преноси позитивне критике и да је „изложбена порота досудила награде многим Вршчанима, за различите делатности, а велики српски уметник г. Паја Јовановић добио је највише признање – Миленијумску медаљу”.

Вршчани су емотивно везани за свој „Триптихон”. Можда и зато што уметник никада није урадио копију с истим мотивима, и што према свом родном граду није био широке руке, већ су његова дела откупљивана или добијана од власника. Велики сликар је Градском музеју у Вршцу поклонио само једно платно – портрет „Композитор Урош Џимић”, из 1902. године. Ни у приватним збиркама Вршчана нема Паје Јовановића. Две чувене слике, са хришћанском тематиком, „Света мајка Ангелина” и „Чуда светог Николе” власништво су Епархије банатске у Вршцу.

Нису га дали Будимпешти

Виши кустос овдашњег музеја Љиљана Бакић пренела нам је полемику редакције „Српства” и једног мађарског критичара чији је предлог био да „Вршачки триптихон” трајно остане у Будимпешти, јер „су на сликама Мађари у Вршцу”. „На овој слици је представљен град Вршац, грађани Вршца и околине, Срби и Немци, и та слика ће красити град Вршац”, одговорила је редакција „Српства”.

„Тако се и десило. Градска управа, као наручилац, одлучила је да слику уступи Градском музеју на чување, већ у новембру 1896. године”, рекла нам је Љиљана Бакић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.