Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Идеја о градњи храма над касноримском гробницом узбуркала Грочане

– Свештенство из Гроцке планирало да подигне цркву јер сматра да су на том месту у Брестовику били сахрањени свети Ермил и Стратоник – У Заводу за заштиту споменика истичу да је гробница културно добро од великог значаја и да се ту не може градити било какав објекат – Поједини стручњаци тврде да је на Златном брду класични маузолеј припадника високе аристократске породице – Општина је цркви дала могућност да зида храм у Брестовику али не на локалитету изнад гробнице
Грађевина се налази на приватној парцели, својини наследнице домаћина Вукашина Милосављевића који ју је 1895. године случајно и открио (Фото Р. Крстинић)
Центар за урбани развој
Центар за урбани развој
(Фото Р. Крстинић)

Идеја грочанских свештеника да се простор над касноримском гробницом у Брестовику уреди и претвори у богомољу усковитлала је ових дана научну и стручну јавност, али и поделила мештане у Гроцкој. Према тврдњама појединих археолога и историчара ова гробница била је место где су свој вечни мир нашли Свети Ермил и Стратоник, најстарији хришћански страдалници у римском Сингидунуму. Њихова тела је 315. године дунавска вода донела на обале Брестовика, а житељи похранили у ову гробницу. То је био разлог који је надлежне у цркви у Гроцкој подстакао да 1.700 година после смрти светитеља оживе њихов култ и почну да прикупљају прилоге за изградњу храма.

Ипак, највећи део стручне јавности располаже другчијим сазнањима.  Према њима је гробница, споменик од великог значаја, била место где су сахрањени припадници породице римског великодостојника који је крајем трећег и почетком четвртог века живео у Сингидунуму, а у Брестовику имао вилу и имање.

Свештенство цркве у Гроцкој је без консултација са Заводом за заштиту споменика, у чијој је надлежности гробница, пре три месеца покренуло иницијативу да Брестовик добије храм и да он буде изграђен изнад ове гробнице. Грађевина се налази на приватној парцели, својини наследнице домаћина Вукашина Милосављевића који га је 1895. године случајно и открио.

– Званичног договора између патријаршије и градског Завода за заштиту споменика још нема. Али спремни смо да када патријарх одобри почнемо да прикупљамо средства за изградњу светилишта изнад гробнице или бар за уређење овог простора – објашњава извор близак цркви.

Пре неколико дана медији су пренели да свештенство из Гроцке нуди новац наследници плаца али од те трговине није било ништа.

– Нисмо се званично договарали око продаје плаца. Више су то биле приче како би изгледало да се овај простор, који је иначе до пре две године када смо служили прву службу, био запуштен и зарастао у шибље уреди – каже извор близак цркви.

Он истиче да је о Златном брду на коме је гробница изграђена снимљен филм, али и да постоје радови свештеника и професора историје Раше Поповића и археолога Ђорђа Јанковића који упућују на тезу да су некада у овој гробници били сахрањени Ермил и Стратоник.

– Нема натпис над гробницом на коме пише да су они ту сахрањени, али се претпоставља да су извучени у Брестовику и највероватније најпре сахрањени у гробници у Дубочају. Затим су им мештани сазидали ново гробно место, где су њихова тела пренета. Одатле су склоњена пре навале Хуна и Авара. У оквиру гробнице налази се фреска са два ореола. Доста је избледела, али се претпоставља да је реч о Богородици са Христосом и то упућује на хришћанску гробницу. Гробница има прозоре, а они се постављају искључиво на местима где има моштију. То није била пракса тамо где су пагани сахрањивали умрле – каже Ђорђе Јанковић, археолог.

Његово мишљење подржао је и историчар и свештеник Раша Поповић.

– Детаљно сам проучавао житије Светог Ермила и Стратоника. Према том житију, они су живи стављени у сандук и бачени у воду на ушћу Саве у Дунав. Њихова тела су испливала 18 страдија (римска мера) низводно, на десној обали Дунава, где река прави мали залив, а то је отприлике простор данашњег Брестовика, мада се помињу и неке друге локације – каже Поповић.

Али нису су сви сагласни са овим тврдњама.

– У гробницу је месец дана после открића ушао оснивач катедре за археологију и признати стручњак проф. Михајло Валтровић. Он је начинио детаљан списак свега што је том приликом нашао. У гробници је открио остатке три зидана саркофага, за две одрасле особе и једно дете, затим делове две фигуре генија смрти (тужних амора који по римском веровању стоје на граници између нашег света и света мртвих) и два лава која су чувала улаз у гробници као и статуу Римљанина у природној величини без главе и попрсје римског војника. У свом извештају, иако је био велики хришћанин, истакао је да је реч о римској гробници – објашњава др Гордана Милошевић- Јевтић, проф. на Архитектонском факултету.

Она истиче да се на основу стила градње не може се тврдити да је то била хришћанска гробница, јер су у том периоду хришћани преузимали бројне елементе градње од Римљана.

– У том периоду Богородица с Христом још се није појављивала у иконографији. На основу нађеног може се рећи да је ово је класични маузолеј припадника високе аристократске породице, званичника или запосленог у управи Сингидунума – напомиње Милошевић-Јевтић која је докторирала на aрхитектури античких гробница.

Са њеним мишљењем сагласан је Раде Милић, археолог из Центра за урбани развој који је пре три године за Министарство телекомуникација урадио три де реконструкију гробнице на основу детаљне анализе на терену и писане грађе.

– Забуна је настала јер су Ермил и Стратоник страдали у време када је изграђена гробница за римску породицу, али се не може, на основу налаза који су пронађени, закључити да су они ту били сахрањени. Постоји прича да су њихова тела извучена из Дунава у близини Београда и сахрањени у пећину или камену гроницу, али таквих гробница је било више у околини. Једина која је сачувана је ова касноримска, мада је цео тај крај археолошко налазиште и не значи да их нема још – каже се Милић.

Да је цркви дата могућност да зида храм у Брестовику потврдили су нам у општини Гроцка, али, кажу, не за локалитет изнад касноримске гробнице.

– Брестовик је једино насеље које нема храм у нашој општини. У опцији су биле три локације, али се ниједна није показала као ваљана. Што се тиче Златног брда, на коме се гробница налази, то је археолошко налазиште и одобрење за било какву градњу мора се добити од Завода за заштиту споменика у чијој је надлежности – кажу у општини.

Касноримска гробница у Брестовику проглашена је за споменик културе 1948. године, а за културно добро од великог значаја 1979. Завод израђује пројекат за санацију гробнице од влаге и конзервацију фресака у просторији за сахрањивање.

Три саркофага и три просторије

Гробница у Брестовику, случајно је откривена 1895. године када је домаћин Вукашин Милосављевић копао воћњак. Испоставило се да је открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду– касноримску гробницу. Археолошка истраживања обавио је проф. Михајло Валтровић, кустос Народног музеја из Београда.

Он је тада утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи. Простор изнад гробних места богато је украшен зидним орнаментима, тракама црвене и зелене боје, представама пловке и рибе, а на једном делу се налазе избледели делови људских фигура. У другој просторији Валтровић је пронашао фигуре тужних амора, два лава чувара уласка у гробницу и статуу војника у природној величини.

Мученици за хришћанство

Свети Ермил и Стратоник погубљени су у време када је цар Констатин већ био потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али је његов зет Ликиније, владар Источног дела Римског царства у борби око превласти почео да прогони хришћане.

Због своје вере Ермил је бачен је у тамницу, али га страшна мучења нису сломила. Стратоник, задивљен Ермиловом снагом вере прихватио је хришћанство. Римљани су их живе заковали у сандук и бацили у Дунав, претпоставља се да на простору око данашњег Ушћа, а тела су им, према неким тврдњама, испливала код данашњег Брестовика.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.