У филмовима Абаса Кијaростамија живот је био велика прослава

Нема утјешне ријечи када умре неко ко ти је прирастао срцу. Као што навикнутом на гледање добрих филмова нема утјехе када сазна да неће више гледати нове филмове великог аутора! И што је још горе, смрт Абаса Кијаростамија, великог друга, десила се у години умирања великих умјетника из Србије. Kако је писао Андрић, стигла их је смрт једина и највећа освета коју човјек не може да преживи. Као да их је покосила куга времена у којем живимо. Куга ништавила које влада око нас, зараза која пријети да ће уништити све трагове умјетности. Не само бомбама. Што је најгоре, ароганцијом, игнорисањем и глорификацијом тржишта биће смакнут и посљедњи добар филм са мапе.

У филмовима Абаса Кијaростамија живот је био велика прослава, али није тражена у карневалској опијености нити грандиозним животним моментима. Егзистенција његових јунака преведена је на језик филма који своје упечатљиве тренутке не гради кроз напете заплете. Кроз радњу често је декор био сиротињски рај. Били су то скромни, али ликови дубоких доживљаја, компримоване емоције чије су намјере, врлине, ћуди превођене на језик слике. Ту је једнако важна била конзерва која се на вјетру котрља празном улицом, са лицем које изражава осјећања, у Абасовим филмовима блискост са ликовима остварена је кроз трајање. Он је славио најобичније, али и најузбудљивије, често заборављене тренутке људског живота!

Вожње мотором кроз пејзаж који није био пука репродукција оног што видимо него конвертовани пејзаж који прича о ономе што јунаци скривају у својој утроби! Као што стварно нема утјехе када неко умре, има један мали животни попуст у том закону и он се тиче филмских редитеља. Оних великих који су створили снажне слике! Тај попуст је у истини да Абаса Кијаростамија можемо пронаћи у сликама његових филмова. То ће убудуће бити сјене његових осјећања, узбудљива слика свијета која, ето, не подлијеже простоти савременог живота. Та слика је у тренутку када је Абас завршио сваки од својих филмова кренула у свој пут у вјечност. Он им се сада тамо негдје, високо, придружио, а нама оставио неизмјерно богатство свог дјела!