Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Архитектонски техничари само на хрватском језику

Суботичани је и даље зову грађевинска школа, а у њој ове године не постоји ниједан грађевински профил на српском језику
Политехничка школа у Суботици (Фото: А. Исаков)

Суботица – Уместо да, као претходних година, упишу два разреда са по 30 ученика за четворогодишње образовање архитектонских техничара на српском и мађарском језику, Министарство је Политехничкој школи у Суботици одобрило да отвори само једно одељење и то на хрватском језику. За упис на овај профил документа је предало тек деветнаесторо деце. У овој школи на образовном профилу грађевинарства не постоји ниједан четворогодишњи образовни смер на српском језику, јер је и за пејзажну архитектуру отворено одељење на мађарском.

– Ово је потпуно нелогично, јер први пут у нашем основном образовном усмерењу, а то је градња, немамо одељење на српском језику. Уосталом, Суботичани и даље нашу школу зову грађевинска, а нама су управо на тим профилима укинута одељења. Ово је и начин на који се урушава средњошколско образовање, јер наредне године ће задужени за програме уписа рећи да не постоји довољно интересовања за те профиле, и поново на њима закидати – незадовољан је Исо Планић, директор Политехничке школе.

Једини зидар у Србији
Станко Прћић из насеља Таванкут је једини ученик у целој Србији који је спреман да учи за зидара. Станко је зидарски смер ставио као први на својој листи занимања, и једини је уписан у Политехничкој школи, која је, опет, једина у Србији још задржала трогодишње школовање за зидара.
Исо Планић, директор Политехничке школе, каже да су ипак задовољни како се код њих примењује дуално образовање, јер су ове године уписали чак 25 оператера за израду намештаја, а овај профил је први пут отворен, три тапетара и шест столара.

Свестан је чињенице да у средини где се настава одвија на три наставна језика, уз српском и на мађарском и на хрватском, потом у школи која има трогодишње и четворогодишње образовање на четири подручја рада и десет одељења, није лако ускладити план уписа. Ипак, несхватљиво му је да као директор није био у прилици да разговара са особом у Министарству која је задужена за план уписа, па и поред тога што су у два наврата писмено обраћали и тражили да се због великог интересовања деце сачува профил архитектонског техничара, није им се изашло у сусрет.

Одељења на хрватском језику сваке године се „ротира“ по профилима, сваке године је на хрватском језику неки други образовни профил, и руководство школе нема великих дилема око тога да је у питању више политичка, а мање образовна одлука. Професори који предају у свим одељењима, без обзира да ли се учи на српском или хрватском језику, исти су, стручних уџбеника углавном нема, па се учи из бележака или скрипта, и једино је настава матерњег језика оно где су приметне разлике. Ученици такође добијају диплому на језику на којем су слушали наставу.

Директор Планић, такође, сматра да је постојало простора за „уштеду“ одељења, јер им је на смеру геодезија и грађевинарство омогућен упис три занатска одељења, али им се за те завршне занатске послове у грађевинарству јавило деце довољно тек за једно и по одељење.

Школу ову године уписује 290 ученика, или тридесетак мање него претходних година. Планић наводи да „мањак“ деце не подносе све школе равноправно, те да Србија наставља да несмањеним темпом школује медицинске сестре које ће сутра зарађивати у Немачкој или менаџере неодређеног профила.

– Образовање је посао који се ради 20 година унапред и поставља се питање како ћемо да реализујемо послове које уговарају наше грађевинске фирме, како ће радити наша грађевинска оператива, ко ће убудуће плаћати порезе у овој држави. Зато укидање ових одељења није само питање да ли се настава одвија на српском или хрватском језику, већ је суштинско питање како замишљамо развој привреде ако не школујемо профиле који ће је унапредити – каже Планић.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.