Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
51. КАРЛОВЕ ВАРИ

Изнад филмских облака

„Ноћни живот” словеначког редитеља Дамјана Козолеа и политички ангажовани филм „Исповести“ Роберта Анда могли би да се нађу на неком од победничких фестивалских постоља
Из филма „Крила мога оца“(Фото каталог 51. Карлове Вари фестивала)

Карлове Вари – Филм „Ноћни живот“ словеначког редитеља Дамјана Козолеа, о којем је ових дана већ писано на страницама „Политике“, с лакоћом се прикључио групи најбољих филмских дела у међународном такмичарском програму 51. Карлове Вари фестивала.

 Ово је према мом суду и најбољи Козолеов филм. Консеквентан у спровођењу редитељског и свеукупно естетског концепта, са на праву меру одмереним и сведеним ликовима, изванредном главном глумицом Пиом Земљич и маестралном фотографијом као резултатом изврсне сарадње Козолеа и познатог српског директора фотографије Миладина Чолаковића.

 Ово су само неки од разлога који, сасвим је могуће, могу довести и „Ноћни живот“ на неко од победничких фестивалских постоља. Ту би сасвим природно станиште могло бити и за политички ангажовани филм „Исповести“ Роберта Анда, у којем је аутор расветлио систем чинодејствовања челника Међународног монетарног фонда, али тако што је прво „убио“ директора ММФ-а (и о овом филму је већ писано на „Политикиним“ страницама), али и за дирљиви и друштвено ангажовани турски (курдски) филм „Крила мога оца“ Киванђа Сезера.

Сезер у свом самоувереном дебитантском филму разматра питања достојанства појединца у савременом турском друштву, кроз причу о оболелом и нередовно плаћеном зидару на високим грађевинама, будућим велелепним и скупим солитерским насељима. Изненадна дијагноза рака плућа избациће Ибрахимов живот из равнотеже лишавајући га било каквих гаранција за лечење или обезбеђивање чланова породице. Пратећи његову агонију, али и судбине осталих радника Сезер редитељски зрело у фокус ставља опасност од система који приморава раднике да жртвују своје животе зарад интереса економског развоја. У свету капитализма пуном снова и жеља у којем и будућност може бити уносна роба, Сезеров филм наводи како човек може да задржи достојанство чак и када остане без наде за будућност...

 Велико интересовање у главном такмичарском програму изазвао је и нови филм младог руског редитеља Ивана И. Твердовског, који је пре две године управо у Карловим Варима имао своје снажно узлетиште са филмом „Помоћно одељење“. Твердовски сада са филмом „Зоологија“ приређује изненађење, вешто убацујући мотиве фантастике у реално структурирану причу, а све са циљем да на овакав начин проговори о усамљености, различитости од других и храбрости да се та различитост носи у свакодневном животу. Главна јунакиња „Зоологије“ је средовечна Наташа, административка у зоо-врту која још увек живи са својом мајком, а њена животна рутина биће окренута наглавачке када открије да јој је порастао реп. Наташа ће проћи кроз „топлог зеца“ предрасуда од стране окружења, откриће и љубав и љубавне заблуде, а Иван Твердовски ће и овим филмом потврдити статус аутора оригиналне филмске визије која продире у саму суштину ствари. Филм „Зоологија“, каже за „Политику“ Ститора Алијева, биће приказан ускоро на Палићком фестивалу.

 У самом такмичарском врху је словачко-чешки филм „Учитељица“ Јана Хребејка, пољски филм „Таласи“ Грегоржа Жажњија, али и немачки филм „Блистава срећа“ Свена Тедикена. Главна јунакиња Хелена (изврсна Мартина Гедек) живи у браку без деце и без осећаја среће, са осећајем тмине у себи и са свешћу да је изгубила веру у бога. Ослобођење од суморних емотивних замки, несанице и мрачних мисли има своју цену, а Хелена ће је „платити“ када у њен живот уђе харизматични психолог и аутор бестселера Едвард Глик (Улрих Тукур), заступник теорије „нове кибернетике“, иза чијих се елегантно формулисаних смерница за начин живота крије себичност. Тедикенов филм је заправо адаптација романа шкотског писца А. Л. Кенедија.

 У програму „Источно од Запада“ заблистао је руски филм „Колектор“ Алексеја Красовскија, маестрално изведена и динамизмом испуњена камерна драма за један лик. За лик хладнокрвног и циничног, професионалног убирача дугова Артура, у ненадмашном тумачењу тренутно једног од највећих руских глумачких звезда – Константина Кабенског.

 Артур не утерује дугове тако што своје жртве сачекује по мрачним пролазима, већ је овде реч о систематском злостављању преко телефона све док дужник на крају не плати то што дугује било банкама, било институцијама. За свој посао Артур прима позамашне приходе што га сврстава у московску елиту, међу чијим члановима има и непријатеља. Један изненадни догађај учиниће и од њега жртву, а редитељ Красовски фокус ће померити ка превртљивости славе, користећи компактан и моћан образац за откривање тужних истина о тенденцијама савременог друштва којим царује себичност. Без обзира на ограничене услове и могућности, с обзиром да је реч о филму са једним глумцем у само једном простору, Красовски је створио изузетно узбудљив и динамичан трилер о каријери, љубави и животу...

Победнички наступ Вулетићевог пројекта

Мирослав Миша Могоровић, Бојан Вулетић и Ненад Дукић (слева на десно) (Фото: Д. Лакић)

Карлове Вари – Одлучили смо да наградимо драму која на данашње друштво гледа из мрачно хумористичке и реалне перспективе. Вођен комплексним перформансом главне глумице, овај филм истражује живот жене коју борба са бирократијом тера на неизбежна решења и то су разлози зашто је наш жири одлучио да награду програма „Радови у току“ додели филму „Реквијем за госпођу Ј“ сценаристе и редитеља Бојана Вулетића и продуцента Ненада Дукића.

 Овако је дворани митског хотела „Пуп“ награду српском пројекту образложио председник жирија Мајнолф Цухорст, један од челника канала Арте/ЗДФ, која подразумева чек од сто хиљада евра за постпродукцију филма која ће се радити (а новац потрошити) у прашком студију Барандово.

 Вулетићев филм је српско-македонско-бугарска копродукција у којем главну улогу игра Мирјана Карановић. На свечаности у Карловим Варима, осим Вулетића и Дукића, радовали су се још и извршни продуцент филма Мирослав Миша Могоровић и дистрибутерски могул Игор Станковић.

 Награда лабораторије Еуримажа припала је словеначко-хрватско-италијанско-српској копродукцији „Истрајност“ Михе Книфића, у продукцији Синише Јуричића...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.