Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брисел покренуо истрагу због Кинеза у Смедереву

Како је објављено на сајту Европске комисије, европски произвођачи оптужују Србију да је челик продавала по дампинг ценама
Си Ђинпинг, председник Кине, са председником Николићем и премијером Вучићем у "Железари Смедерево" (19.6.2016.) (Фото Фонет)

Званични Брисел покренуо је истрагу против Србије због дампинг цена челика. Случајно или не, то се догодило само неколико дана након што је кинески „Хестил” и званично преузео „Железару Смедерево”.

Како је објављено на сајту Европске комисије (ЕК), антидампинг процедура покренута је за челик који је у Европску унију (ЕК) стизао из Бразила, Ирана, Русије, Србије и Украјине.

Шта је био повод за овакву реакцију европских званичника? Формално, Европска асоцијација за челик, пожалила се администрацији у Бриселу још 23. маја да је неколико земаља, које нису чланице ЕУ, челик продавало по ценама нижим од тржишне и да су због тога европски произвођачи претрпели штету.

Пре него што је 18. априла у Смедереву са кинеским „Хестилом” потписан уговор о преузимању имовине „Железаре Смедерево” у Србији се увелико нагађало хоће ли Брисел дати зелено светло за потписивање тог документа.

Те спекулације подгрејао је премијер Александар Вучић јер је неколико недеља пре званичног потписивања истакао да нам је за то неопходна подршка Брисела.

 „Политика” је тада писала да Европска унија нема начина да спречи потписивање комерцијалног уговора између две компаније, које при том, и не долазе из ЕУ, али смо истицали да ће надзор Брисела тек почети након што „Хестил” преузме челичану.

„Политика” је упозоравала да Брисел има формалне механизме да Кинезима отежа приступ европском тржишту.

Оне се пре свега тичу Протокола 5. Споразума о стабилизацији и придруживању, државне помоћи и извозних процедура.

Очекивано, европски произвођачи челика су се у својој жалби Европској комисији позвали управо на Протокол 5. ССП-а.

У саопштењу ЕК се наводи да је истрага покренута на основу доказа које су доставили европски произвођачи челика, а предмет истраге односи се на временски период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године. У то време „Железаром Смедерево” управљао је „ХПК инжењеринг” на челу са Петером Камарашем.

Камараш јуче за „Политику” каже да у време док је његов тим управљао челичаном, челик никада није продаван испод цене. Он чак сматра да је временски период истраге за Србију добра вест, јер се односи на време када је „ХПК инжењеринг” управљао компанијом. Његов лични утисак је да истрага у Бриселу по Србију може да има позитиван исход ако влада буде озбиљно схватила овај поступак и ако га буду водили професионалци.

Овакав епилог догађаја наслућивао се још крајем априла, јер су се само дан након што су Кинези стигли у Смедерево, лидери земаља чланица ЕУ састали у Бриселу да би извршили притисак на Кину да смањи производњу челика. Састанак је организовала Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), а били су присутни и представници Европске комисије и Светске трговинске организације. Према ономе што је након састанка јавно објављено, европски произвођачи су тада оптужили Кину, највећег светског произвођача челика, да прекомерном производњом утиче на пад цена челика, што наноси штету европским произвођачима. Занимљиво је да је на састанку, на коме је по Кинезима осуто дрвље и камење, присуствовао Саџид Џавид, министар за бизнис у влади Дејвида Камерона. Тих дана британски премијер позвао је „Хестил” да спаси „Тата стил”, јер је након повлачења Индијаца била угрожена судбина чак 15.000 радника. Џавид је између редова критиковао Кинезе, оценивши да је „прекомерна производња челика озбиљан проблем који није могуће брзо решити”. Чини се, ипак, да Кинезе овај потез није увредио, јер како је објавио „Блумберг”, „Хестил” је заинтересован за преузимање „Тата стила”. Европска комесарка за трговину Сесилија Малстрем оценила је недавно да је „ограничавање прекомерне производње челика пресудно за опстанак многих компанија”. Званични Пекинг, још раније је обећао да ће смањити прекомерну производњу, као и да ће отпустити више од милион радника. Међутим, упркос том обећању, производња челика у Кини расте.

Петер Камараш, шеф „ХПК инжењеринга”, недавно је за „Политику” рекао да је реакција европског Удружења за челик показала да се европски произвођачи боје Кинеза и да је Влада Србије нашла доброг стратешког партнера.

Зашто се, заправо, Европа није плашила српске челичане, али се и те како плаши кинеске? Зато што је управо превелика понуда јефтиног челика из Кине угушила европске челичане. Највећа жртва за сада је британски „Тата стил” у коме је под знаком питања 15.000 радних места. Претходно је током прошле године у Енглеској без посла остало више од 4.000 запослених у индустрији челика. Разлог – кинески челик у Британији је 20 одсто јефтинији од оног који нуде енглеске челичане. И док се у последње три године извоз кинеског челика више него удвостручио, европске челичане све више упадају у губитке. Шпанска „Селса група” већ седам година није имала добит, а индијски „Арцелормитал”, који је иначе највећи светски произвођач челика, објавио је да је на крају прошле године био у губитку од осам милијарди долара. За минус у својим билансима оптужио је конкуренцију из Кине. И у Сједињеним Америчким Државама, због јефтиног кинеског челика, радници у овој индустрији остају без посла. Само од почетка године број запослених у овој индустрији у САД смањен је за 5.000, а још неколико хиљада радних места је под знаком питања. У Америци, на пример, трећину понуде на тржишту, чини челик из увоза.

Како показују подаци Светске асоцијације за челик, Кина држи чак половину светске производње ове сировине. На крају 2014. године, цео свет произвео је 1,6 милијарди тона челика. Кина је те године произвела више од 820 милиона тона. То је чак десет пута већа производња од америчке. У најбоље време, „Железара Смедерево” је производила око два милиона тона челика годишње.

По свему судећи, надзор Брисела над Смедеревом – тек почиње.

Европа може да казни „Хестил”

Простор за надзор посла са Кинезима Бриселу оставља Протокол 5. Споразума о стабилизацији и придруживању. По њему, укупан износ државне помоћи не сме да пређе 50 одсто будуће кинеске инвестиције. Само исплата зарада радницима у периоду од 2012. године до 1. фебруара 2015. буџет Србије је коштала укупно 300 милиона евра. Према досадашњим најавама, инвестиције „Хестила” биће управо толике. Што значи да ако Београд сада не успе да убеди Брисел да је износ државне помоћи двоструко мањи од будућих инвестиција, ЕУ има механизме да казни „Хестил”. Односно, да тражи да у буџет врати сав износ преплаћене државне помоћи. Чувен је случај бродоградилишта у Пољској коју је Европа натерала да због прекомерне државне помоћи плати казну.

Коментари51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.