Љубичица најављује пролеће

Миришљави цветићи љубичице, који ових дана цветају у многим баштама, једни су од весника пролећа. Љубичица је пореклом из Европе, али се одавно раширила и у друге крајеве света. Захваљујући лепоти, мирису и лековитим моћима, била је популарна још у античкој Грчкој. Представљала је симбол древне Атине, плодности и љубави, а староримски лекари су предлагали да се око главе носи венац од љубичица, како би се спречиле главобоља и вртоглавица.

Овај цвет се једноставно размножава и гаји, па је погодан за баштоване почетнике. Међутим, баш зато што није захтевна, што је отпорна на хладноћу и што се лако размножава, љубичица брзо „осваја” земљиште. Довољно је да посадите само један бусен и, већ после неколико година, башта ће вам у пролеће бити прекривена миришљавим тепихом од ових цветића.

Љубичица је препознатљива по срцоликим тамнозеленим листовима сакупљеним у розету при самој површини земље. Цветови су најчешће љубичасти, али има и оних са светлоплавим, бледорозе и белим латицама. У природи се могу пронаћи самоникле љубичице – међу грмљем, на чистинама или рубовима шума. Ако је засадите у врту, треба да знате да јој највише прија полусенка, али јој неће сметати и сунчано место, под условом да је земљиште довољно влажно.

Овај мирисни цвет најлакше се размножава деобом корена одрасле биљке. Из бусена, једноставно, одвојите део корена заједно са лишћем и ставите га у саксију да ојача. После неколико недеља биљку можете пресадити у башту. Најбоље је да то учините с пролећа, мада је било које доба године погодно за размножавање љубичица.

Осим деобом корена, цвет се размножава и сам, расејавањем семена: када цвет сазри, отвара се „торбица” из које испада ситно семе. Да би љубичица произвела семе, чак и онда када цветови страдају од мразева, природа јој је „обезбедила” и златну резерву – крајем сезоне на биљци се појављују цветови који никада неће процветати. Ти цветови расту на стабљикама нижим него што су код обичних цветова, понекад су скривени и под земљом, а њихова улога је производња семенки. По завршетку сезоне цветања, листови љубичице набујају како би омогућили да земљиште на коме расту остане скривено од сунчевих зрака и довољно влажно да би се из семена развиле младе биљке. Ако га не покосите или не почупате, тепих од лишћа може да „опстане” у башти током целог лета.

Букетићи мирисних цветова љубичице унеће ведрину у ваш дом, а осим што су лепи, они су и јестиви, па их, док су свежи и млади, можете додати у салату као декорацију. Ушећерени цветови користе се за украшавање колача и коктела, а у народној медицини употребљавају се листови, цветови и корен љубичице као средство за смирење, лек против упале грла, главобоље, несанице и астме.