Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Међународни преглед

Кошмар летње ноћи

Колико још преломних догађаја да очекујемо овог лета? Почело је са брегзитом на референдуму о ЕУ 23. јуна а већ следећег јутра било је јасно да такво питање није требало ни да буде стављено пред необавештену јавност и да је плебисцит организован ради разрачуна у елитним таборима Конзервативне странке.

Референдум сумњиве намене и непризнатог статуса прегазио је земљу парламентарне демократије констатује у јучерашњем есеју у „Гардијану”, букеровац Ијан Мекјуан један од најбољих савремених енглеских књижевника. Следи промена свих закона, од пољопривредне регулативе, преко науке, до универзитетских статута, мења се трговинска политика  и кодекс међународних односа , мења се сама дефиниција Велике Британије. Шта и кога ова земља уопште представља у свету.

Земља је раздељена на готово једнака три дела. Једна трећина хоће да напусти ЕУ. Готово иста толика (само за који проценат мања) трећина хоће да остане у ЕУ, и трећа трећина не зна или их није брига. Седамнаест милиона против шеснаест милиона Британаца пуни презира једни према другим. И на тим расцепљеним основама, треба да никну нова правила и закони.

После оставке Дејвида Камерона, нација беспомоћно гледа како се бира нови премијер унутар Конзервативне странке, исте оне која је и довела до одржавања референдума који није смео да се деси. За то време пада вредност, до јуче моћне фунте, редови људи без посла су све дужи, ксенофобични изливи су учестали, неки траже нови референдум.

Пре мање од годину дана медији су предвиђали да ће Британија запасти у хаос када се сви богаташи иселе из ње, завлада глад и безакоње, уколико за председника Лабуристичке странке буде изабран левичар Џереми Корбин па потом он 2020 постане премијер. Та кошмарна футуристичка фикција, много је ближа реалности овога лета. Само што је земљу погурала  у хаос десничарска елита, а не Џереми Корбин.

Пудлице: Отац „брегзита” је у ствари лабуриста Тони Блер који је зарад лојалности према Вашингтону, преварио своје сународнике, ушао у Ирачки рат (2003) и заједно са Џорџом Бушом , изазвао геополитичку катастрофу коју више нико не уме да заустави. Само у недељи када је у Британији објављен извештај о Ираку, у Багдаду су жалили за још непребројаним жртвама најсвежијег терористичког напада , а рачуна се да је бар триста људи изгинуло. Блер је рекао да је свет данас  бољи без Садама Хусеина, али тим његовим речима подсмева се чак и један Ирачанин који је учествовао у рушењу споменика тадашњем ирачком председнику. Садам је обешен , а суђено му је у Ираку, пошто хашка правда не предвиђа смртну казну. И док Енглези револтирано носе маске искеженог Тонија Блера у чијим крвавим рукама се муљају дебели штосови новчаница, мајка једног погинулог британског војника опомиње свет, вероватно узалуд, да је Тони Блер највећи терориста на планети.

Шпанци су, поводом извештаја о Ираку, подсетили како је њихов тадашњи премијер и тадашњи лидер Народне странке, Хосе Марија Аснар такође решио да уведе своју земљу у рат против Ирака, и да је покушао да их превари  11. марта 2004. три дана пред изборе, када је у терористичкој акцији исламских екстремиста погинуло 192 људи. Аснар је тврдио да је напад извршила баскијска организација ЕТА, још тада је  хтео да сакрије ужасне последице које је подстакао уласком у непотребни рат против кога је била целокупна јавност на Иберијском полуострву. Никад се није извинио или покајао.

Тони Блер није још кажњен у Британији, иако то тражи званични Единбург, мајке погинулих војника, Џереми Корбин ...У нашој земљи је чак награђен, тако што је у једном тренутку , према писању наших и и страних медија, постао саветник наше владе. То је зачудило чак и лондонски „Гардијан” који је подсетио да је Блер био главни протагониста бомбардовања СРЈ 1999, а Србију је успео да придода листи земаља које саветује за паре.

Далас се враћа у историју: Ништа није мање кошмарно са друге стране Атлантика, где пред крај мандата првог црног председника САД бесне расни немири. Више од пола века пошто је убијен Џон Кенеди, Далас опет улази на црне странице историје као град крвавих атентата са далекосежним последицама. О Кенедијевом убиству написани су томови, а никад није са сигурношћу разјашњено ко га је и зашто убио. За убиство петорице белих полицајаца криви се сада „самотњак” ветеран из авганистанског рата, који је хтео да се освети белцима. Тако је увек у ратовима и после њих. Страдају недужни, а о правим  кривцима се не говори, чак  бивају и  награђени.

Следи нам овог лета и прва Олимпијада на јужноамеричком континенту. Дај боже да протекне у радовању и спортском такмичењу. Бразил је спреман тврди привремени председник  Мишел Темер у ауторском тексту који је објавила Политика. Да ли му се може веровати када се зна да је био организатор свргавања легално изабране председнице Дилме Русеф, и да је преузео њено место организујући са корумпираним конгресменима парламентарни пуч. Надајмо се да ће Бразилци обуставити ратове у време Олимпијских игара. Кад су могли то стари Грци, могу и Латиноамериканци, упркос свему.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.