Петак, 03.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Хоће ли мандатар послушати Костићев савет

Председник САНУ препоручује премијеру да у нову владу укључи оне који ће после изласка из власти имати „где да падну са својим занимањем”, док Вучић одавно тврди да му је основни критеријум да ли су потенцијални министри спремни да изнесу реформе
(Фото Танјуг)

Можда још није познато колико ће бити независних експерата међу новим министрима, али су позиви мандатару Александру Вучићу да таквима да предност у односу на партијске сараднике све гласнији. Један такав савет управо је упутио и председник САНУ Владимир Костић, који је будућем премијеру препоручио да у тим за Немањину 11 бира оне „који власт одбијају” и траже „слободу за одговорност”, а не „слободу од одговорности” и који ће и после изласка из власти имати „где да падну са својим занимањем”.

Сам Вучић изјавио је да му није много битно да ли ће у влади бити нестраначких личности и да не значи да је неко способнији ако није члан ниједне партије. Нагласио је и да ће му главни критеријум бити да ли је неко способан да изнесе реформе, мада критичари попут професорке Србијанке Турајлић оцењују да ће министри имати само улогу „фикуса у премијеровој башти” и да њему та влада суштински „није ни потребна”.

Бар на основу досадашњих искустава, Вучић није бежао од нестраначких личности, па је тако 2014. ресор државне управе поверио Кори Удовички, просвету Срђану Вербићу, културу Ивану Тасовцу, привреду, па потом финансије Душану Вујовићу... а у време док је био први потпредседник владе привреду је водио Саша Радуловић.

Аналитичар и професор Владимир Гоати за „Политику” оцењује да је СНС у време формирања владе 2014. и пре тога „имао дефицит врхунских стручњака” и да је то отворило простор његовим коалиционим партнерима, али и независним експертима.

„Неко од напредњака можда би могао да се наљути, али чињеница је да је Вучић у коалицији са СПС-ом и уз помоћ појединих стручњака успео да ’закрпи рупе’ и састави добру владу. Осим успеха у кретању ка ЕУ, пораста БДП-а и убрзања стагнирајуће економије, тај тим постигао је једну ствар која је цивилизацијски преокрет. Јавна управа законом је постала сервис грађана Србије, тако да на шалтеру више нисмо дужни да чекамо неког службеника, већ да он ради за нас. То се догодило за време Кори Удовички, која би могла да буде министар у свакој европској влади, а независни је стручњак”, убеђен је Гоати.

Пракса да у владе улазе стручњаци из различитих области први пут је примењена још у време премијера Анте Марковића, који је Југославијом управљао са експертским тимом. Од тада, у свим властима у Србији било је нестраначких експерата.

Тако је Слободан Милошевић поставио до тада мало познатог пензионера Светске банке Драгослава Аврамовића за гувернера Народне банке. После 2000. године појавили су се нестраначки економисти попут Божидара Ђелића (који је потом приступио ДС-у). Али, група експерата окупљена око Г17 већ је 2002. године постала политичка странка, чији ће рад касније покренути бројне полемике у јавности.

„У политичком животу нема идеје која неће бити злоупотребљена. Као некадашњи члан Г17, могао сам да видим како се та идеја временом излизала, како су у само средиште странке дошли неки којима не бих поверио никакав озбиљан посао. А представљали су се као експерти. Правих експерата је заправо много мање него што људи мисле. То ипак не значи да би потпуно требало одбацити идеју да се провереним и стручним људима доделе одговарајући ресори”, оцењује Гоати.

А међу онима који мисле да ангажовање експерата не доноси жељене резултате постоји и аргумент да министар мора да буде ефикасан управљач и да је то менаџерски, а не струковни посао. Ту оцену у свом блогу изнео је економски аналитичар и финансијски и пословни консултант Небојша Катић.

„Експерти могу бити изванредни познаваоци одређених области, али су они најчешће оријентисани ка анализи друштвених и економских проблема, а не ка њиховом решавању. Експерти су по правилу везани за академске и сродне институције и њихов простор је више теоријски него емпиријски”, наводи Катић на свом блогу.

За Гоатија, међутим, ангажовање експерата може да буде добро средство против потпуне превласти партија, јер смо ми „у једном времену, када су странке толико рашириле уста да су почеле да узимају много више него што то могу и заслужују”.

„Страхујем да ће оне оазе у јавној управи које су случајно преживеле партијски утицај бити уклоњене заједничким напором страначких љубимаца који их доживљавају као нелојалну конкуренцију. Можда је то хаотичан сценарио, али би требало водити рачуна. Примера има и у окружењу, па су тако у Црној Гори партије постале подударне са агенцијама за запошљавање. У земљама стабилне демократије, када су странке настајале приватна својина је била светиња, држава такорећи није имала утицај да би делила посао и утицај, и ту је кључна разлика”, наводи Гоати.

По његовој оцени, у земљама попут Србије на снази је „партитократија”, која прети да прерасте у тежи облик од постојећег.

„У том случају живећемо у нечему што би се могло назвати ’партитодеспотија’”, закључује Гоати.

Коментари46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.