среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.07.2016. у 19:05 Р. Милутиновић

Караџић брани Петронијевића Карлиним преседаном

Тужиоци „примећују да, како изгледа, нема довољно основа за покретање процеса због објављивања информација којим се свесно крше налози расправног већа или судије”
Горан Петронијевић (Фото Танјуг)

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић уверен је да нема основа да трибунал у Хагу оптужи његовог браниоца Горана Петронијевића за непоштовање суда, суштина је поднеска коју је јуче упутио судији.

Као што је „Политика” већ писала, београдски адвокат Петронијевић нашао се под истрагом хашког суда због сумње да је, крајем маја, медијима у Србији и региону обелоданио да је Караџић од трибунала затражио да га на кратко пусти на слободу, како би у Обреновцу присуствовао помену преминулом брату. Тај захтев, Караџићева одбрана поднела је као поверљив. Тужилаштво у Хагу о Петронијевићевим изјавама је обавестило суд, а истрага о томе има ли основа за подизање оптужнице поверена је турском судији Ајдину Сефи Акају. На захтев судије да се изјасни о томе, Караџић је, преко свог америчког браниоца Питера Робинсона, констатовао да Петронијевић није „хотимично прекршио налог расправног већа или судије”, како судски правилник дефинише непоштовање суда.

Не оповргавајући да је захтев одбране за привремено ослобађање био поднет као запечаћен, Караџићева одбрана као кључно наводи да тај документ поверљивим није прогласило судско веће.

У корист тог аргумента, Караџић се позвао на праксу самог трибунала. Подсетио је да је он сам, пре три године, док му је било суђено по оптужници за геноцид и ратне злочине у БиХ, предложио покретање поступка против бивше главне тужитељке Карле дел Понте зато што је, с пролећа 2004., имена сведока одбране Слободана Милошевића, са поверљивог списка, открила америчким дипломатама.

То је јасно произлазило из дипломатских депеша које су, крајем априла 2004., из амбасаде САД у Хагу одаслане у Вашингтон, а које је накнадно објавио „Викиликс”. Судија трибунала је, 2013., тај Караџићев захтев одбацио као неоснован управо уз аргумент да Милошевићев списак, иако је био поверљив, није био документ који је под печат ставило расправно веће, те да стога Дел Понтеова није прекршила правила.

Оно што је важило за Дел Понтеову, мора важити и за Петронијевића, кључна је тврдња Караџићевог тима.

Као додатни, али не мање важан, аргумент у одбрану Петронијевића, наводи се и да је он „открио садржај захтева за привремено ослобађање не знајући да је тај документ поднет као поверљив”. Према судским правилима, непоштовање суда се дефинише као „хотимично и свесно ометање правде”, подсећа Караџићева одбрана.

„Доктор Караџић ужива помоћ Петронијевића од свог хапшења 2008. Петронијевић је био лојалан члан његовог тима, коме се веровало. Караџић је потпуно уверен да Петронијевић не би обелоданио његов захтев за привремено ослобађање – што је нанело штету Караџићевим интересима – да је знао да је тај захтев поверљив”, закључено је у поднеску Караџићеве одбране.

Јуче се огласило и тужилаштво које је, иако је истрага покренута на његову иницијативу, саопштило да „нема став” о томе да ли има основа да Петронијевић буде оптужен за непоштовање суда. У сагласју са одбраном, тужиоци „примећују да, како изгледа, нема довољно основа за покретање процеса због објављивања информација којим се свесно крше налози расправног већа или судије”.

Са друге стране, тужилаштво указује да „и откривање поверљивих информација које нису заштићене судским налогом може представљати непоштовање суда”.

Шта је исправније тумачење правила, тужиоци су одлучили да препусте судији да одлучи. Иако је судија Акај позвао и Петронијевића да се до јуче изјасни о целом случају, до закључења нашег листа из Хага није објављен његов поднесак.

Ваља, на крају, очекивати да ће судија Акај ускоро донети одлуку да ли ће Петронијевића оптужити за непоштовање суда или не, узимајући у обзир шта су му поручили одбрана и тужиоци.

Коментари2
39e2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља