Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
OСАМ ДЕЦЕНИЈА ЗОО ВРТА

Од макакија и мрких медведа до ирваса и пингвина

Престоничко животињско царство капије отворило на Петровдан 1936. године када су у њега усељени први становници – лавови, леопарди, мангабеј мајмуни, антилопе, муфлони, ждралови, пеликани...
Фламингоси су пре три године као поклон стигли са Кубе (Фото Д. Јевремовић)
Амерички алигатор Муја, који је у Београд стигао 12. септембра 1937. године (Фото Сајт „Бео зоо врт”)
Кад је врућина туширање је обавезно (Фото И. Милутиновић)

Престоничко животињско царство или званично Зоолошки врт града Београда данас ће прославити 80 година постојања. „Бео зоо врт” капије је отворио на Петровдан 1936. на иницијативу Владе Илића, тадашњег градоначелника српске и југословенске престонице. Гости врта на Београдској тврђави тих година уживали су у дружењу са лавовима, леопардима, белим и мрким медведима, макаки и мангабеј мајмунима, антилопама, биволима, муфлонима, ждраловима, пеликанима... животињама које су биле његови први станари. У њему су многи суграђани и туристи први пут уживо видели андског кондора, сибирске козороге, леопард корњаче...

Из године у годину врт је постајао све популарније место у престоници. Разлог за то пре свега је био све већи број необичних и ретких животињских врста из свих крајева света. Један од његових заштитних знакова постао је амерички алигатор Муја, који је у Београд стигао 12. септембра 1937. године. Са још неколико животиња преживео је Други светски рат, али и НАТО агресију 1999, а данас носи незваничну титулу најстаријег живог алигатора на свету.

Врт ће прославу јубиларног рођендана почети данасу 12 часова. У току целог дана цена улазнице за све посетиоце биће упола мања, а у суботу и недељу биће организоване бројне активности за најмлађе

У врту који се данас простире на седам хектара и у коме станује више од 200 врста и 2.000 животиња статус познатих становника стекли су и шимпанза Сами и женка немачког овчара Габи. Сами је у врт дошао крајем осамдесетих, али је постао познат као бегунац јер је два пута бежао из кавеза и шетао центром града. Када је угинуо, закопан је у травњаку преко пута улаза, у чијој близини му је постављена бронзана статуа. Габи је својеврсни херој врта јер се једне ноћи, патролирајући са чуваром, сукобила са много јачом женком јагуара која је побегла из кавеза. После борбе са овом мачком, коју је спречила да нападне пролазнике и друге животиње, Габи је пронађена полумртва. За живота јој је у врту подигнут споменик.

Врт је данас познат и по белим лавовима, а последњих година обогатили су га и орангутан, морски лав, доркас газеле, бели вукови и бела тигрица, фламингоси и крокодили, а у фебруару и ирваси. Према последњим најавама, његови становници биће и пингвини, чије примерке је врт имао до пре двадесетак година.

Од оснивања врт је имао девет директора. Најпознатији је био Вук Бојовић, а тренутно га води најмлађи – тридесетдвогодишњи Србољуб Алексић.

– Како би се преживела несташица у време хиперинфлације, улаз у врт је могао да се плаћа бензином, циглама и храном за животиње.

– О животињама брину и волонтери, који са запосленима неретко преузимају улогу старатеља за младунце које мајке одбаце.

Планови за проширење

Када је отворен, врт је заузимао простор од око три и по хектара, да би потом био проширен на седам, а затим на око 14 хектара. На тој површини је дочекао и Други светски рат. Због разарања тада је уништен велики део животињског фонда, па је површина врта после рата сведена на данашњих седам хектара. Годинама постоји идеја да се врт прошири на некадашњи простор, па и да се измести. Али, како је недавно нагласио Србољуб Алексић, врт се у догледно време сигурно неће селити из центра града јер Београд није јединствен по томе. Тако нешто постоји и у бечком Шенбруну, Берлину, њујоршком Централ парку...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.