Србе чекају рушевине и пустош

Зворник – Без знатније помоћи влада Федерације БиХ и Републике Српске у области инфраструктуре није могућ одржив повратак у општину Сапна, сматра Неђо Преловац, председник Српског грађанског већа – Покрет за равноправност општине Сапна.

Према његовим речима, локална власт у општини Сапна у ФБиХ ни једним потезом није показала да жели да помогне повратницима, већ је опструкцијама повратка цементирано етничко чишћење спроведено у протеклом рату у селима Баљковица, Скаковица и Растошница.

Иако је пре рата на подручју Сапне било око 30 одсто српског становништва, процес повратка је још на почетку, за шта је поред општине Сапна одговорна и влада Федерације БиХ јер није учинила ништа на изградњи инфраструктуре и обнови стамбеног фонда.

У највећу повратничку месну заједницу Растошница, од 1.070 предратних српских домаћинстава, у своје куће вратило се око 180 породица, али неке од њих живе и сада без воде и струје. Многи би се вратили, али нема пута, воде, ни школе, а кроз Растошницу не саобраћа ниједна аутобуска линија. Из овог села до Сапне или суседних градова Зворника, Теочака или Угљевика може се једино доћи макадамским путевима.

– Стварни повратак Срба у Растошницу, Скаковицу и осталих 18 српских заселака био би омогућен изградњом регионалног пута у дужини од осам километара између Локања у Републици Српској и Растошнице у општини Сапна у Федерацији БиХ, чиме би повратници били директно повезани са магистралним путем Зворник–Бијељина, али о томе нико и не размишља – каже Преловац.

Према његовим речима, приоритети за бржи повратак Срба на ово подручје јесу изградња водовода и обнова порушених кућа, којих је до сада обновљено свега око 10 одсто. У последњих шест година општина Сапна у свом буџету није планирала средства за повратнике српске националности, па је Преловац позвао владе ФБиХ и Тузланског кантона да више помажу повратак у ФБиХ, уместо што средства само усмеравају на повратак у РС.

Упоређујући стање у Растошници у ФБиХ и Козлуку у Републици Српској, Преловац истиче да су владе РС и ФБиХ, Тузлански кантон и општина Зворник у Козлук уложили неколико милиона марака. У Козлуку је завршена реконструкција водовода, канализације, путева, обновљене су куће и бошњачки повратници имају помоћ за развој пољопривреде. Козлук и Растошница пре рата су припадали зворничкој општини и имали су по 4.000 становника, месне канцеларије и матичне службе. Данас је Козлук пример како треба обнављати насеља, а Растошница је пустош и рушевина где живот полако нестаје, оценио је Преловац.

Сапна је пре последњег рата у БиХ била једна од највећих зворничких месних заједница, да би Дејтонским споразумом 1995. године припала Федерацији БиХ и постала општина, док је српско становништво, кога је било око 30 одсто, у току рата највећим делом избегло у Зворник.

С. Поповић

 ----------------------------------------------------------

„Добро дошли у Годуш”

Велики проблем становницима српских повратничких села у општини Сапна представљају и минирано земљиште, недостатак телефонских линија и клизишта. Затим, повратницима нарочито смета и табла на којој пише „Добро дошли у Годуш, први организовани отпор агресору 17. 10. 1991. године“, иако не знају зашто она ту стоји и зашто је тај датум значајан, будући да је рат почео тек у априлу 1992. године. Повратници су се обраћали разним организацијама, али табла није скинута, а повратници виде да их сматрају агресорима.