Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нема истраге о черупању Милошевићевог досијеа

До досијеа бившег председника СРЈ, по правилима, могли су да дођу само службеници запослени у матичној евиденцији затвора и руководећи кадар
Окружни затвор у Београду (Фото Жељко Јовановић)

Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде под чијим окриљем се налазе затвори у Србији, бар за сада, неће спровести интерну истрагу о нестанку појединих докумената из притворског досијеа Слободана Милошевића, незванично сазнаје „Политика”. Како је наш лист јуче објавио, на суђењу Драгиши Блануши, управнику београдског Окружног затвора у време док је бивши председник Југославије у овој институцији чекао изручење Хагу, констатовано је да је Милошевићев досије „очерупан”.

До његовог досијеа, по правилима, могли су да дођу само службеници запослени у матичној евиденцији затвора и руководећи кадар. И данас, после 15 година, само они имају приступ. Информацију да ли је у конкретном случају и неко други „позајмљивао” досије бившег председника с обзиром на одлуку тадашње владе да Милошевић буде испоручен Хашком трибуналу јуче нисмо успели да добијемо.

Бивши радник Управе за извршење кривичних санкција, међутим, сматра да притворски, за разлику од затворског досијеа, не садржи нека „посебна” документа.

– У досијеу притвореника у већини случајева налази се судско решење којим се осумњиченом одређује притвор, евентуално жалба која је уложена на такву одлуку суда... За разлику од притворских, досијеи осуђеника садрже много више документације: извештаје педагога и васпитача, податке о владању, премештају у повољнији третман... Да ли из притвореничког досијеа Слободана Милошевића, како су то констатовали судија и некадашњи управник ЦЗ-а, недостају нека документа не бих могао да тврдим – наводи за „Политику” овај саговорник.

Међу документима у нечијем списима предмета, уобичајено је, сматра овај бивши радник Министарства правде, да се налазе и она која су била у Милошевићевом досијеу који је по оцени судије очерупан. А у њему су, подсећамо, нађени закључак Владе Србије којим се налаже испоручење некадашњег председника Југославије Хагу, документ који је руком Милошевић писао а којим тражи од истражног судије да га у притвору посећује лекар, решење о одбијању јемства, записник о затеченим личним стварима...

Притворски, као и досије који се прави приликом упућивања особе на издржавање казне, формира матична служба завода у којем се притвореник, односно осуђеник налази. Чувају се, како незванично сазнајемо, или у канцеларији матичне службе или у посебној просторији оспособљеној за ову намену.

– Прописано је да на захтев управника завода досије доноси службеник матичне службе и у већини случајева је тако и у пракси – објашњава наш саговорник.

Према Закону о извршењу кривичних санкција, завод у којем се особа налази у притвору или на издржавању казне, води евиденцију о изреченим казнама и мерама у „главној књизи”, а евиденција се води ручно и електронски.

У „главну књигу” уписују се име, презиме и надимак, пол, име оца, девојачко име и презиме мајке, датум рођења, јединствени матични број грађана, место, општина и држава рођења, адреса пребивалишта, односно боравишта, држављанство, национална и верска припадност, брачно стање, број деце, школска спрема, занимање, завршене обуке и специјалности, посао који је особа обављала, посебне потребе и лични опис. Свега тога, како се чуло на суђењу Блануши, није било у Милошевићевом досијеу. Пропис о начину вођења евиденција доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Уз „главну књигу”, матична служба завода води и помоћну књигу евиденција у коју се уписују притужбе, жалбе и захтеви ухапшених особа, евиденција о евентуалној употреби алкохола и наркотика, евиденција лекарских прегледа и друго.

Досијеи се архивирају годину дана после изласка особе из притвора, односно са издржавања казне, а чувају се у архивама завода.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.