Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Банкарска трилогија: о швајцарском пореклу

Да ли би дужници више волели да су уз каматну стопу коју је пратио кредит индексиран у „швајцарцима” добили динарски хипотекарни кредит? Наравно, једино што га нико није нудио

Једна од веома распрострањених заблуда у погледу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима јесте да извори банака за те кредите уопште нису (били) у тој валути. Као што је приметио један од адвоката на озбиљном скупу правника: „Постоји информација да се банке никада нису задуживале у швајцарским францима.”

Више сам очекивао од једног адвоката! Није релевантно да ли нека информација постоји или не – релевантно је једино да ли је она тачна, или бар веродостојна, као и да ли се може проверити. Постоје многе информације, попут оне да су се ванземаљци неколико пута искрцали на нашу планету, али то није предмет озбиљних скупова. Него, како је најлакше доказати да наведена информација (о „швајцарцима”, не о ванземаљцима) није тачна? Тако што ћемо претпоставити да је тачна и анализирати њене последице.

Прво, Народна банка Србије (НБС) води рачуна о валутној усклађености извора и пласмана банака у Србији, и то чини у циљу очувања стабилности финансијског система. Наиме, уколико би се извори и пласмани валутно знатно разликовали, а то би значило да се банке заиста нису задуживале у „швајцарцима”, оне би биле изложене валутном ризику, ризику промене курса, чијим би активирањем вредност њихових обавеза порасла у односу на њихове пласмане, што би довело до губитака и могућег стечаја. Управо због тога НБС стално прати индикатор те неусклађености – нето отворену девизну позицију – и, на свом сајту, извештава о њој. Однос нето отворене девизне позиције и капитала банака у Србији креће се последњих десетак година углавном испод пет одсто (што значи негде око један проценат пласмана), што указује на минорне валутне неусклађености, краткорочне у највећој мери. Дакле, задуживале су се банке у „швајцарцима” – да нису, дошле би под удар регулације НБС.

Но, хајде да одемо корак даље. Претпоставимо да оваква регулација уопште не постоји. Да ли би онда банке пласирале средства у швајцарским францима, а задуживали се у некој другој валути? Одговор је одречан, будући да банке имају аверзију према ризику – оне желе да минимизују ризик којем су изложене. Но, шта је са тврдњом коју наводе неки дужници: похлепне банке (пред)виделе су велику добит уз валутни ризик, будући да су очекивале раст швајцарскога франка, па су на основу курсних разлика присвојиле огроман профит. Неколико напомена. Прво, и они који имају аверзију према ризику могу да му се изложе уколико је он компензован високом премијом на ризик, тј. високим (изнад уобичајеног) приносом. То је основа спекулативног понашања: висок је ризик, али је висок и (очекивани) принос. Но, правило таквог понашања веома је једноставно – спекулативна улагања су краткорочна, тако да инвеститор може веома лако и брзо да се искобеља из пласмана и заштити од активираног ризика. Када инвеститор пласира средства на двадесет или тридесет година (управо је то случај са хипотекарним кредитима) и ништа не може да уради како би се спасао уколико ђаво однесе шалу, то се управо њему разбија о главу. Стога нема подстицај да то чини.

Када је својевремено гувернер Јелашић упозоравао да је курс швајцарског франка веома низак и да се може очекивати његов раст у будућности, многи су се смејали. Многи су се, привучени ниским каматним стопама које су тада пратиле ове кредите, свесрдно и задуживали у „швајцарцима”. Да ли ће доћи до раста њиховог курса у односу на динар и на евро, нико није могао са сигурношћу да зна, али је свако разборит могао да претпостави да би до тога могло да дође. Као што је написано у образложењу једне пресуде, „промена вредности валуте швајцарског франка не представља околност коју тужиоци (дужници – ББ) нису могли предвидети, па самим тим ни околност због које би могли захтевати раскид уговора због промењених околности”. Овакво образложење радује!

Избор за оне који су узимали хипотекарне кредите у прошлој деценији био је избор између „швајцарца” и евра. Месечне рате и једне и друге врсте кредита драстично су, после 2008. године, порасле, исказано у динарима, будући да се вредност динара умањила у односу на обе валуте, кумулативно посматрано више у односу на швајцарски франак.

Да ли би дужници више волели да су уз каматну стопу коју је пратио кредит индексиран у „швајцарцима” добили динарски хипотекарни кредит? Наравно, једино што га нико није нудио. И неће, све док не буде довољно извора у динарима, пре свега док не почне да се у њима штеди. И ту долазимо до наредног проблема – инфлације. О томе у следећем наставку.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miško
Nije posao guvernera da upozorava, nego da zabrani neki proizvod ukoliko je isti štetan. Narodna banka je ove kredite pre par godina zabranila jer su štetni. Pa ako su štetni kako nisu zabranili ove koji su još uvek aktivni? I zašto su sve zemlje u okruženju rešile ovaj problem u korist svojih gradjana? Takodje se u godišnjim bilansima banaka vidi da se one nisu zaduživale u francima.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.