Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Еуро(не)фер

Европски произвођачи челика нису имали проблема са конкуренцијом из Србије док је Железара била у државном власништву. Чим су стигли Кинези, „Еурофер” се пожалио Европској комисији (ЕК) да смо челик извозили испод цене.

Нема ова истрага много везе са нама, већ са чињеницом да су Кинези ставили ногу у врата Европе. Ко још може да поверује да Смедерево, које је у најбоље време производило два милиона тона челика годишње, озбиљно угрожава конкуренцију из ЕУ, чија је годишња производња чак 100 пута већа?

Зашто се Европа није плашила српске, али се и те како плаши кинеске челичане? Превелика понуда јефтиног кинеског челика угасила је на хиљаде радних места широм Европе. Након повлачења индијског власника, драма у британском „Тата стилу” још није окончана.

Под знаком питања је 15.000 радних места. Претходно је током прошле године у британској индустрији челика подељено више од 4.000 отказа. Шпанска „Селса група” већ седам година бележи губитке.

Заједнички узрок свих њихових невоља је Кина, која у игри великих бројки – добија. Цео свет укупно годишње произведе 1,6 милијарди тона челика. Половина те количине лије се у Кини, чији извоз је у последњих неколико година удвостручен. Проблеми челичана широм Европе расли су паралелно са растом кинеског извоза.

Уочи 18. априла, спекулисало се да ли ћемо добити зелено светло за потписивање уговора са „Хестилом”. „Политика” је тада писала да формално не постоји начин да ЕУ спречи потписивање уговора између две компаније које, притом, нису чланице ЕУ и да ће надзор из Брисела почети тек кад Кинези дођу.

Формално, Брисел има механизме да „Хестилу” у Србији отежа посао и то тако што ће проверавати да ли се преко Смедерева у Европу извози јефтин кинески челик, као и да ли је државна помоћ коју је српска челичана добијала у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању.

Покретањем истраге о дампингу, Брисел је практично поручио Београду да ће користити све формалне механизме да одмогне Кинезима у Смедереву не би ли помогао сопственој челичној индустрији.

Питање је само да ли ће Брисел бити исто тако принципијелан ако „Хестил” преузме „Тата стил”? Јер, у овом случају, како смо видели, за нас и Британију нису важили исти аршини. Ана Соубри, државна секретарка за бизнис, признала је да је индиректне државне помоћи „Тата стилу” било и да им је влада изашла у сусрет и када је реч о цени струје и дампинг тарифама.

 И како да за осам година ЕК, коју сада интересује и индиректна државна помоћ Железари, никад јавно није поставило питање колико пара је из српског буџета добио „Фијат”? И по којим дампинг условима је за ову европску компанију од Крагујевца направљен порески рај?

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.