Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Џорџ Сорос: Украјина је главни адут ЕУ

„Највећа предност ЕУ јесте Украјина, чији су грађани спремни да умру у одбрану своје земље. Бранећи себе они бране ЕУ”, написао је амерички милијардер и критиковао ЕУ што Кијеву не пружа довољну подршку
Сорос предлаже да се широм ЕУ копирају британски покрети за останак у заједници (Фото Ројтерс)

Недуго пошто је упозоравао да ће „брегзит” изазвати распад ЕУ, пад фунте и финансијску кризу каква се догодила 2008. године, као и да је ово време у коме се Русија уздиже док ЕУ пропада, амерички милијардер Џорџ Сорос је пре неколико дана објединио своје препоруке за оживљавање Европске уније.

Снагу за овај процес препознао је у реакцији дела британског становништва на референдумски исход о изласку Велике Британије из ЕУ. „Колико год је „брегзит” био негативно изненађење, спонтана реакција на њега је позитивна”, написао је у ауторском тексту на порталу невладине организације „Пројекат синдикат”, коју чине утицајни људи у политици, бизнису и невладином сектору.

Иако резултати гласања не могу да се пониште, Сорос је навео да би кампања прикупљања потписа за нови референдум могла да буде покрет који би трансформисао политичку сцену стварајући нови ентузијазам за чланство у ЕУ. Овакав приступ би, сматра он, могао да се копира и у остатку ЕУ, да се створе покрети за спас ЕУ, уз њене дубоке промене. Сорос је уверен да би у наредним месецима све више и више људи било спремно да се придружи овом покрету.

Примећујући да су се мобилисали људи који су гласали и за и против, а што је најважније и они који нису ни гласали (међу њима нарочито млади људи до 35 година), Сорос констатује да је то врста ангажмана какву ЕУ никада није била у стању да подстакне. На тај начин би неизбежан распад ЕУ, како је то изгледало одмах по објављивању резултата референдума, могао да се преокрене у сасвим супротном правцу – да постане подстицај за стварање јаче и боље Европе.

„Оно што ЕУ не сме да уради јесте кажњавање британских бирача док се игнорише сасвим оправдана забринутост због мана уније. Европски лидери би требало да признају своје грешке и демократски дефицит у институцијама. Уместо да третирају ’брегзит’ као преговоре о разводу, требало би да искористе прилику да поново ’измисле’ ЕУ – стварајући врсту клуба, коме би Велика Британија и остале државе које су под ризиком да напусте ЕУ – заправо желеле да се придруже.”

Принцип који помиње Сорос колико је једноставан толико је и недостижан под оваквим уређењем ЕУ. Ако незадовољни гласачи у Француској, Немачкој, Шведској, Италији, Пољској и било где широм ЕУ од ње имају користи у својим животима – ЕУ ће ојачати. Ако не, распашће се брже него што су тренутно свесни њени лидери и грађани.

Као следећу „црну тачку” ЕУ, Сорос види Италију која се суочава са кризом банкарског система и референдумом у октобру. Италијански премијер Матео Ренци је ухваћен у „кваку 22”: ако не може да реши банкарску кризу на време, изгубиће референдум, што би могло на власт да доведе покрет „Пет звездица”, партнера УКИП-а (Партије за независност Уједињеног Краљевства) у Европском парламенту. Да би нашао излаз, Ренцију је потребна помоћ европских власти, али су оне, како сматра Сорос, преспоре и нефлексибилне.

Он упозорава да европски лидери морају да схвате да је ЕУ на ивици колапса и да би, уместо што криве једни друге, требало да се удруже и усвоје посебне мере. Прва је да се мора повући јасна граница између ЕУ и еврозоне. „Те срећне земље које нису чланице еврозоне не би требало да се суочавају са дискриминацијом. Ако еврозона жели да буде јаче интегрисана, као што би требало да буде, она мора да има свој трезор и буџет, да служи као фискални ауторитет заједно са својом монетарном влашћу – Европском централном банком.”

Друго, ЕУ би требало да стави на располагање своје велике неискоришћене кредите, а лидери ЕУ би били неодговорни уколико не би искористили ове капацитете.

На треће место Сорос ставља јачање безбедносних мера којима би била ојачана одбрана од „спољних непријатеља” који су склони да искористе тренутне слабости ЕУ. Он је развио своју стару тезу да судбина ЕУ зависи од будућности Украјине.

„Највећа предност ЕУ је Украјина, чији су грађани спремни да умру у одбрану своје земље. Бранећи себе они бране ЕУ – што је данас веома ретко у Европи. Украјина је срећна што има нову владу која је још одлучнији и спремнија да спроведе реформе које захтевају обе стране: и њени грађани као и подржаваоци споља. Али ЕУ и њене државе чланице не пружају подршку Украјини коју она заслужује (САД подржавају Украјину много више)”, написао је Сорос.

Поновивши свој недавни став да планови ЕУ за решавање избегличке кризе морају да буду детаљно ревидирани, он је оценио да тренутна политика Брисела према мигрантима почива на неразумевању и недоследности које их чине неефикасним. „Они су нажалост беспомоћни и користе средства принуде која стварају отпор”, написао је Сорос и подсетио да је он већ предложио детаљна „лековита средства” за ове проблеме на другим местима.

Све у свему, закључак је да ако примени ових неколико мера, односно ако се „препакује”, ЕУ ће постати организација којој ће људи желети да припадају. У том тренутку, промене споразума – и даље интеграције – још једном ће постати могуће.

„Ако европски лидери не реагују, они који желе да спасу ЕУ тако што ће је „поново измислити” требало би да прате младе активисте у Британији”, написао је Сорос и закључио да „сада више него икада браниоци ЕУ морају да пронађу начине да се осети њихов утицај”.

Коментари41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.