Врање – Судски извршитељи Наташа Михајловић из Врања и Предраг Коцић из Лесковца платили су Удружењу оболелих од мултипле склерозе у Врању дуговања за електричну енергију, уместо да им попишу ствари. На такав хумани потез су се одлучили када су схватили у колико тешком материјалном положају се налази ово удружење са 71 чланом са подручја Пчињског округа. Тиме су на најбољи начин оповргли стереотипну слику о извршитељима као лошим људима. То за „Политику“ потврђује и Гордана Стојановић, секретар Удружења оболелих од мултипле склерозе у Врању.
– Нису сви извршитељи лоши људи. Ја сам им објаснила у каквој ситуацији се налази удружење. Када су видели чиме располажемо, рекли су – па ви имате само компјутере, столове и столице, шта да пленимо. Онда су се договорили и платили дуг и тако нас спасили искључења струје. Дуг је био 51.000 динара, али за нас је то много. Ми не трошимо пуно, месечни рачун је око 1.500 динара, али је дуг нарастао због камата – објашњава наша саговорница.
Удружење је основано новембра 1999. године и има велику улогу у социјализацији оболелих од ове тешке болести и подизању квалитета њиховог живота. Има психо-социјално саветовалиште, радно-окупационе радионице и бројне друге садржаје, као што су излети, анимације за укључивање у разне активности, подршка у суочавању са дијагнозом.
Нажалост, ради у тешким финансијским условима и нема много помоћи са стране, осим што град Врање плаћа закуп просторија. – Користимо осамдесет квадрата просторија које припадају СПС-у, а месечна кирија износи 24.000 динара.
Чим нам град из буџета пренесе паре, ми их пребацимо на рачун СПС-а. Ту је и Друштво за церебралну и дечју парализу, али рачуни стижу на наше удружење, пошто смо ми први станари. Само рачун за грејање месечно износи 9.200 динара. Нисмо плаћали три године и рачуни су огромни.
Прошле године искључили су нам струју за дуг од 17.000 динара и тако нам зауставили планиране активности. Искључише нас, без обзира што смо инвалидска организација.
Град нам је дао дванаест хиљада, ми смо се некако снашли за пет, па смо измирили тај дуг и струја нам је поново укључена. Имамо и своју славу, Малу Госпојину, 21. септембра, и некада смо славили, а последњих година немамо пара ни за скромну прославу, описује незавидан положај Гордана Стојановић.
Додаје да је удружење преко пројекта обезбедило средства од Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику за сређивање просторија, тако да је створен пријатан кутак за боравак чланова. Захваљујући норвешкој амбасади, набављено је комби возило, делом је помогао и град, али је оно, после пређених 80.000 километара, често у квару, а немају новац за велики сервис.
Комби користе за превоз до лекара, за долазак чланова на радионице, повремено оду у посету неком од петнаест оваквих удружења широм Србије, посећују и побратиме у Македонији, а гориво најчешће плаћају сами чланови. Наша саговорница јада се да немају пара да угосте побратиме из Македоније код којих наилазе на велико гостопримство.
На крају каже да је остао још један рачун за струју од 12.000 динара, али да је Наташа Михајловић обећала да ће и он бити регулисан.
– Имају два-три компјутера, штампач, столове и столице. Чак и да смо им запленили све те ствари, намирили бисмо само део дуга. Видели смо да су у тешкој финансијској ситуацији. Град им плаћа кирију, нешто новца обезбеде преко пројеката, али то није довољно за нормалну активност. У комшилуку имам оболелог од мултипле склерозе и знам у каквом је положају. Оваква удружења имају велику улогу у побољшању квалитета њиховог живота. Због свега тога смо колегиница Наташа и ја одлучили да платимо дуг – каже за „Политику“ Предраг Коцић.
На наше питање да ли зна за још неки такав случај, одговара да је један извршитељ у Београду пре две-три године платио дуг једне сиромашне породице.
