Катон Старији из Раче

Да један опозиционар приступи напредњацима можда и није нека новост, али одјек који је изазвао улазак Александра Сенића у СНС био је такав да је Александар Вулин због њега оживео своје сећање на стрип „Алан Форд”, а имагинарни лидер Љубиша Прелетачевић Бели му је поручио да је засенио претходнике. Један од оснивача СДС-а Бориса Тадића, познат и по томе што је 2014. одлучио да пусти браду као симбол „личног отпора” против власти Александра Вучића, сада је поручио да грађани „очигледно подржавају” мандатареву политику и да „није било логично” да одбије његов позив.

Тако се у напредњачком табору нашао политичар у чијој биографији стоји и да је био посланик с највише усвојених амандмана у претходном сазиву парламента и председник Одбора Скупштине за европске интеграције. Своје ново опредељење образложио је и тиме да није директно из СДС-а отишао у СНС, већ да је прво напустио Тадићеву странку, а касније постао члан Главног одбора СНС-а и повереник за општину Рача, из које долази.

„Желим да активно допринесем побољшању пројеката, а не да комфорно седим у опозицији и разговарам о њеном уједињењу, које је унапред осуђено на пропаст”, гласила је његова порука.

Рекао је и како га је Борис Тадић на растанку испратио саветом „да се чува”, па би неко ироничан могао да каже како је послушао бившег лидера. А Љубиша Прелетачевић Бели, честитајући Сенићу, упитао је СДС да ли је у тој странци неко уопште остао.

Док је пуштао браду, Сенић је, критикујући власт, цитирао и чувеног римског сенатора Катона Старијег. Говорио је да државни функционери, кад немају одговор како да се поправи економија или отворе поглавља са ЕУ, понављају да Србија неће увести санкције Русији.

„Тако је, у старом Риму, Катон понављао да Картагину треба разорити, без обзира на то шта је тема разговора”, говорио је тада Сенић.

Можда му баш такве речи није заборавио Вулин, па је његов улазак у СНС парафразирао цитатом из стрипа „Алан Форд” да је „боље бити богат, него сиромашан”, додајући да људи попут Сенића тако закључују да је „боље бити на власти цео живот, од ДС-а па надаље, него у опозицији”.

Било да је то тачно или да су Сенићеве намере ипак искрене, чињеница је да је члан ДС-а био од 2002. до 2014. и да је радио још у влади Зорана Ђинђића, као саветник министра урбанизма и грађевине. Био је укључен и у изградњу инфраструктурних, капиталних и индустријских објеката, асистент је на Грађевинском факултету у Београду и судски вештак у тој струци, а осим звања грађевинског инжењера, има и диплому економисте. У сазиву 2012–2014. као посланик ДС-а био је на челу Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду. У његовој биографији наведено је и да је рођен 1978, да је члан Менсе, али и Професионалног удружења инструктора роњења.

Чини се као да је ту своју вештину из воде пренео и на српску политичку сцену, у којој многима није лако да се снађу и изроне да би опстали. Рекло би се да је Сенић добро промислио како не би остао без даха и потонуо.