Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Љубавни троугао у кршу цивилизације

Будва – У оквиру програма 30. фестивала „Град театар” премијерно је изведена бајковито-комично-оперска представа „Две главе и девојка” Исидоре Жебељан (композитор), Борислава Чичовачког (либрето) и Бориса Лијешевића (режија), копродукција Града театра Будва, Народног позоришта Суботица, Позоришта Улисес са Бриона, Битеф театра и Тестамент филма. Ова комична опера је написана 2012. године, по поруџбини Музичке академије у Сијени, а њен либрето је настао према мотивима индијске легенде, чија се радња дешава у доба раног хиндуизма у Индији, у време пре спознаје Бога, како на почетку каже наратор. Радња раскопава тематику пријатељства, љубави, жртвовања, оданости, одговорности, вере – филозофска је и поетична, комична и сурова. Младићи Чандра (Васа Стајкић, баритон) и Бати (Небојша Бабић, баритон) нераздвојни су пријатељи. Њихове односе ремети девојка Падма (Анета Илић, сопран) која ће се удати за Чандру, али ће се касније заљубити у Батија, изазивајући компликације.

Режија Бориса Лијешевића је маштовита, онеобичавајућа, на сцени ствара очигледан раскорак између времена усменог дешавања радње и њеног физичког представљања. Иако се догађаји одвијају у архајско, митско време, редитељска решења означавају савременост. Дизајн ефектно сугерише да се радња дешава у неком избегличком кампу. Простор је омеђен жицом, актери ходају по ђубрету, саплићући се о кутије хуманитарне помоћи (сценограф Александар Денић). На простирци која се на сцени користи у различитим функцијама, као столњак или покривач, исцртана је мапа Европе. Тумачимо да је крш цивилизације, где се простире тај митски љубавни троугао, заправо крш данашње Европе. Ову интерпретацију потврђује и сцена у којој Катарина Јовановић (сопран), у улози застрашујуће богиње Кали, на сцену ступа пробијајући се кроз будванску публику у скупом црном аутомобилу, неодољиво подсећајући на Ангелу Меркел. Праћена је обезбеђењем које нас је строго померило са наших места, како би она могла несметано да прође. Такође, ликови пију кока-колу, једу чипс, Падма се умива водом из чесме итд. Ове доследно акцентоване савремене детаље који боје архаичну приповест тумачимо као деликатне ознаке свевремености митова и легенди. Они су обрасци дубоко утиснути у прошлост, садашњост и будућност људских заједница. Мењају се само фасаде наших живота, док ми остајемо суштински непромењени, наше жеље, снаге и слабости су константне у вечности.

Миша Јанкетић и Милован Филиповић су наратори приче, водичи, али и посматрачи њеног тока, прате је, коментаришу, па и мењају. Јанкетић наступа са ванредном топлином и искуством, мудри је резонер који у финалу афирмише љубав као водећи принцип, љубав изнад телесности, преко физичке појавности. Рамбо Амадеус шармантно игра у једној комичној пантомимској сцени, као Пророк који одлучује о избору Падминог мушкарца. Музику Исидоре Жебељан уживо свира Жебељан оркестар (диригент Премил Петровић), раскошно је драматична, али и разиграна, полетна, обојена специфичним балканским звуцима.

Пратили смо друго извођење ове представе у Будви, на тргу испред Старог града, на Дан државности, у оквиру чијег прослављања је она играна, без наплаћивања улазница (премијера је одржана претходно вече, на сцени „Вјештице” у Бечићима). Фестивал „Град театар” је том приликом претворио град у театар у буквалном смислу речи. Случајни пролазници су постали гледаоци представе на градском тргу, позорници. Извођачи су успешно држали пажњу бројних туриста, међу којима је било и много Руса. У вези са тиме, Лијешевићева представа на тргу је ефектан вид афирмисања и промовисања уметничких вредности, у окружењу агресивног кича који преовлађујуће дефинише понуду туристичке забаве. „Град театар” је постао приступачна алтернатива будванском ноћном животу, сламка спаса, простор бега од паклено бучних кич-дискотека. То су бонус поени за културну политику града која је помогла усмеравање публике у правцу који, за промену, не води на гробље доброг укуса.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.