Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: НАРЕК ХАКНАЗАРИЈАН, виолончелиста

Музичари су налик лекарима

Прихватио бих позив турске публике која је свесна прошлости и геноцида над јерменским народом
(Фото: Ж. Јовановић)

Цитат: Најзахвалнији слушаоци највероватније су Јапанци, тихи, срдачних реакција, заљубљени у класичну музику.

Мокра Гора – Гост управо завршеног Фестивала руске класичне музике „Бољшој” био је виолончелиста Нарек Хакназаријан, добитник златне медаље на престижном међународном такмичењу Чајковски 2011. године. Исте године стекао је уметничку диплому на Музичком конзерваторијуму Нове Енглеске код професора Лоренса Лесера. Као добитник Прве награде на Међународној аудицији за младе концертне уметнике 2008. године, Хакназаријан је дебитовао у Занкел сали Карнеги хола у Њујорку. Рођен је у Јеревану, а са 11 година са мајком се преселио у Москву где је уписао престижни Московски конзерваторијум код професора Алексеја Селезњикова. Ментор му је био Мстислав Ростропович, а Хакназаријан је касније добио и стипендију Фондације Ростропович као и Руског фонда за сценске уметности. Наступао је у дворанама Амстердама, Париза, Берлина, Есена, Беча, Токија, Бостона, Лондона, Пекинга... као и са најбољим оркестрима света.

На почетку мастер класа који сте одржали у оквиру Фестивала „Бољшој”, говорили сте о композицији Шостаковича у којој се одражава његов однос, чак и подсмех према Стаљину, да тај део његове биографије треба да се дочара у интерпретацији ове музике. Да ли увек у биографијама композитора трагате управо за таквим подацима, за везaма живота и уметности?

То је врло важно, трудим се да схватим зашто је Шостакович тако написао свој концерт за виолончело. Због тога истражујем његову биографију, или бар период у коме је живео. Познајем и волим стваралаштво Шостаковича зато што сам студирао у Москви, блиска ми је његова музика. У његовом животу није битна само та 1959. година, када је написао Концерт за виолончело број 1, већ читаво искуство које је довело до њега. За музичара је врло важно да познаје живот композитора чије дело изводи.

Да ли издвајате још неке композиторе, чија дела су вам посебно блиска?

Поред Шостаковича, волим и Рахмањинова, Бетовена, Шумана. Дворжаков концерт за виолончело вероватно је један од најбољих икада написаних за овај инструмент. Али, драго ми је што не морам да се одлучим само за једног.

Како сте се, ипак, одлучили за виолончело, будући да је ваша мајка пијанисткиња, а отац свира виолину?

Мајка је за мене изабрала виолончело, некако је осетила да је чело мој инструмент. Можда је то неки мајчински инстинкт...

Испричали сте нам да вас је Мстислав Ростропович, ваш ментор, удаљио са првог часа зато што сте се превише трудили у музицирању. Ипак, како је текла ваша даља сарадња, како је било учити од њега?

Невероватно. То је најбоље искуство у мом животу. Многе приче о музици чуо сам од њега, чак сам многе комаде запамтио у сликама учећи од њега, посебно руских, совјетских композитора. За мене је то била не само школа музике, већ и школа живота, зато што мислим да је он био једна од најблиставијих личности у свету музике 20. века. Ростропович је учинио много више од свирања виолончела; Шостакович, Прокофјев, Бенџамин Бритн, Лутославски, Пендерецки, писали су за Ростроповича инспирисани његовом личношћу. Ростропович је свирао поред Берлинског зида, био је у руском парламенту с пушком у руци током распада Совјетског Савеза.

Чини се да музичари припадају читавом свету. Да ли мислите да путујући и изводећи музику могу да буду и културни амбасадори?

Не само да мислим да могу да буду амбасадори, сасвим сам сигуран у то. Посебно у овако тешкој ситуацији у свету, где су свуда рат, трагедија и депресија, музичари би требало да доносе мир у људска срца. Мислим да су налик лекарима, само што доктори лече физичко тело, док музичари исцељују духовно и ментално у човеку. То је наша дужност и обавеза.

Да ли бисте сада отишли у Турску, после покушаја пуча?

За мене је у том погледу неважно да ли у Турској трају немири или не, мој став у вези са том земљом нешто је другачији зато што сам Јерменин, а Турска је спровела геноцид над мојом земљом 1915. године. Проблем је у томе што то и даље не прихватају. Али, ако некада добијем позив из Турске, који би значио неку врсту свести о почињеном злочину и о жаљењу због онога што се догодило, и када би публика, која би дошла да чује музику коју изводи јерменски уметник препознала и прихватила прошлост, тада бих прихватио позив и дошао бих у Турску. Музика превазилази политику, а мислим да би за јерменско-турске односе било много значајније да сличан позив прихватим него да га одбијем.

Да ли је освајање награде Чајковски био прекретница у вашој каријери?

Наравно. То је као освајање Олимпијских игара у спорту, најпрестижнија награда за виолончелисту. Добити то признање велика је одговорност и потпуно ново поглавље у животу, значи нови статус, више концерата и прелазак у „вишу лигу”.

Свирали сте у највећим концертним дворанама, са највећим оркестрима. Где вам је публика била најнаклоњенија?

Углавном од музичара зависи како ће се публика понашати. Чуо сам страшне приче о кинеској публици, да су гласни, непристојни, незаинтересовани. Из неког разлога, када свирам тамо, када отворим своје срце и томе се потпуно посветим, осећам сличан одговор и реакцију. Свака публика може да буде најбоља, зависи само колико енергије и љубави добију од уметника. Уопште, најзахвалнији слушаоци највероватније су Јапанци, тихи, срдачних реакција, заљубљени у класичну музику. По мом мишљењу, Јапан је земља узор за класичну музику и публику. Јапански и корејски уметници такође су врло добри.

Чему више придајете важност док свирате, техници или емоцији?

Музичар је мост, наратор између композитора и публике. А да би био наратор, као глумац у Шекспировом комаду, он не измишља наново Шекспира, он глуми и својим осећањима оживљава написани текст. Музичар чини слично. Он публици треба да „прочита” композиторово „писмо”. Као медијум. За то је потребно читаво срце, цело биће. За музичара је најважније да буде искрен према себи и према музици коју изводи, да се никада не прави важан, већ да музику приближи људима.

Како је било свирати у једној овако идиличној средини, у етно-селу у Дрвенграду?

За мене ово није село, већ рај. Атмосфера је невероватна, осећам енергију Емира Кустурице на овом месту. Сјајно је ходати уличицама названим по Фелинију, Марадони, Брусу Лију. Свиђа ми се и јединствени концепт овог фестивала, програм је згуснут у само три дана. Музика се чује одасвуд. Јуче сам седео у кафеу и неко је свирао Брамсову сонату.

Да ли на вас утичу и друге уметности, сликарство, филм... слушате ли друге врсте музике, џез можда?

Џез ми је омиљени. Али слушам и Еминема, Тупака, Квин, Лед цепелин. Није важно која је врста музике, важно је да је музичар талентован и да се осећа његова искреност. Код Еминема осећам његов бол, његово срце и све што је радио. Слично је и у џезу и року. Неке класичне музичаре волим да слушам, друге не зато што нису искрени. Инспирацију можемо да нађемо у филмовима, архитектури, сликарству, књижевности. Чак и спорту. Када нешто не иде добро, да би се морал подигао довољно је гледати Новака Ђоковића или Рафаела Надала кад су побеђивали на турнирима. Инспирација је свуда.

Куда сте се упутили одавде?

У Торонто.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.