Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због неплаћање алиментације прошле године 1.600 осуђених

Против очева или мајки које не плаћају издржавање за дете поднета 2.341 кривична пријава, казна затвора пресуђена за 172 особе, а њих 13 служи казну у кућном притвору
Илустрација Б. Кнежевић

Сваког јутра самохрана мајка Тања С. (37) има само једну наду – да ће је газда угоститељског објекта, код кога повремено ради, позвати да одради шесточасовну смену за 500 динара. Дечји додатак од 2.700 динара и та неизвесна дневница једини су приходи на које може да рачуна. Син којег сама одгаја на јесен полази у трећи разред, а већ сада мора да мисли на трошкове куповине уџбеника и школског прибора. Нема право на социјалну помоћ, нити на бесплатне уџбенике јер живи са родитељима, а отац има пензију. Премалу за живот свих њих, али довољну да Тања изгуби право на социјалну помоћ.

Са супругом се растала када је њихов син имао тринаест месеци, а он јој никада није плаћао алиментацију.

– Не живимо заједно од 2008. године, суд је мени доделио дете, а њему је одређено да плаћа 8.500 динара месечно на име издржавања. Никада није дао ни динара, ни дете није желео да виђа – каже наша саговорница.

Због неплаћања алиментације Тања је 2014. године поднела кривичну пријаву против С. Ј., оца свога детета. Ове године добила је правоснажну судску пресуду по којој јој дугује 900.000 динара. Будући да је њен бивши супруг незапослен, Тања је ангажовала извршитеље. Али, опет узалуд. Кућа и све непокретности којима располаже формалноправно припадају његовим родитељима. Суд је расписао потерницу за њим, али полиција не успева да га нађе.

– Не знам како је могуће да полиција не може да му уђе у траг када  знам да је на адреси на којој је пријављен. Видела сам га, сликала и о свему томе обавестила полицију. Међутим, они и даље не успевају да га приведу – каже наша саговорница.

Прича Тање С. одсликава судбину неколико хиљада родитеља који воде борбу за алиментацију. Њихове животне приче указују на велике слабости садашњих законских решења. Најслабија карика је извршење правоснажних судских пресуда поготово у ситуација када родитељ који не плаћа алиментацију нема редован посао, као ни примања преко рачуна, нити поседује покретну или непокретну имовину која би могла бити заплењена. Због свега тога дуговања за алиментацију немогуће је наплатити, па родитељу којем је додељено дете остаје једино да поднесе кривичну пријаву против бившег партнера. Већина њих не жели да бивши супружник заврши у затвору, већ се нада да ће га на тај начин приморати да уплати део дуговања. Број родитеља који се одлучио на овај корак прошле године био је двоструко већи у поређењу са 2004, подаци су Републичког завода за статистику.

Прошле године поднета је 2.341 кривична пријава због овог дела – осуђено је 1.600 мајки и очева, а 172 њих завршило је иза решетака. Условно је осуђено 1. 330 мајки и очева, 56 је кажњено новчано, а 13 служи казну у кућном притвору.

Годину дана раније (2014) кривичну пријаву због неплаћања издржавања поднело је 1.820 људи, осуђена је 1.561 особа, а од тога је 199 жена. Иза решетака се нашло 374 несавесна родитеља, условно је кажњено 1.110 њих, а 60 новчано. Несавесни родитељи у затвору проводе између два месеца и три године. Најчешће су осуђени на затворску казну у трајању од три до шест месеци, указују статистички подаци. Пре две године двоје несавесних родитеља осуђено је на затворску казну од две односно три године, а 154 њих иза решетака је провело три до шест месеци.

Очеви чешће избегавају плаћање алиментације – пре три године због неплаћања издржавања било је 2.014 кривичних пријава, а само 10 одсто (208) против мајки. Правоснажном судском пресудом 2013.  осуђено је 1.406 родитеља, а међу њима су биле 173 жене.

У току 2015. године 3.884 детета су након развода припала мајци, а 752 су додељена оцу.

Колико деце укупно не добија алиментацију веома је тешко прорачунати, кажу стручњаци, будући да неки родитељи уплатама с времена на време одржавају привидну слику да измирују своје обавезе.

Неплаћање издржавања је кривично дело, које је у групи дела против брака и породице по бројности одмах иза насиља у породици.

У борби за остварење дететовог права на издржавање, родитељ може тужити и дететове најближе сроднике. То су најчешће бабе и деде које углавном имају редовна примања, тачније пензије. Ипак, овакви случајеви су лако решиви само уколико родитељ који дугује алиментацију нема запослење дуже време нити има покретну или непокретну имовину која се води на њега, па је тако дуговање за алиментацију немогуће наплатити. Марија Петровић, правница у Центру за права детета, наглашава да су ово једноставни поступци и да се парнице завршавају веома брзо, чак и за шест месеци. Нажалост, већина родитеља избегава да тужи сроднике јер се у том случају породични односи додатно компликују и могу се одразити на одрастање детета.

Грађански законик уводи алиментационе фондове

Преднацрт грађанског законика, који је тренутно на јавној расправи, доноси значајне новине у овој области јер предвиђа формирање алиментационих фондова. Из ових фондова држава би исплаћивала издржавање за дете, које је одредио суд правноснажном и извршном одлуком, а коју родитељ дужник избегава. Алиментациони фонд, тачније држава, на себе би преузео принудну наплату алиментације од родитеља дужника. Он би морао да врати износ који је исплаћен на име алиментације његовом детету уз трошкове принудне наплате. Исплаћивање алиментације из овог фонда било би могуће само уколико родитељ избегава ову обавезу три месеца узастопно или у року од шест месеци с прекидима. У Хрватској је ова област регулисана пре две године, када је донет Закон о привременом уздржавању. Њиме је прописано да, уколико родитељ не плаћа алиментацију дуже од три месеца, дете има право на издржавање на терет државе. Ова средства држава наплаћује уз помоћ центра за социјални рад који доноси решења којима налаже родитељима дужницима да држави врате новац за алиментацију. Тако су решења центара за социјални рад добила снагу судских извршних одлука, што значајно поједностављује и убрзава принудну наплату дуговања.

Формула за одређивање алиментацијеПородични закон не прописује фиксни новчани износ који се одређује за издржавање детета. Минимална сума за издржавање детета требало да буде једнака накнади за децу у хранитељским породицама која тренутно износи око 26.000 динара.

У пракси, судије морају да балансирају између потреба детета и могућности родитеља. Тако се узима у обзир да ли је родитељ у потпуност радно способан, здрав, да ли живи у сопственој кући или стану... Уколико има редовна месечна примања алиментација се, у складу са Породичним законом, одређује у износу који не сме бити мањи од 15 одсто примања нити већи од 50 одсто. Ипак, уколико родитељ ради на „црно” или је незапослен то не значи да је ослобођен плаћања алиментације, али тада се одређује конкретна сума која, како кажу правници, не би смела да буде мања од 5.000 динара по детету.

Коментари53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

natasa nenic
mozda mi, majke,i ne zaslzujemo ikakvu alimentaciju ili podrsku, kad ih tako samozive,nesavesne,neodrasle...bez ikakve odgovornosti prema detetu,i bliznjem uspevamo da odgajimo.Jadna nasa deca s nama,hoce li ikad i kakvi ce ljudi postati .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.