Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА ПОСЛЕ ОТВАРАЊА ПОГЛАВЉА 23 И 24

Имаћемо самосталније правосуђе и ефикаснију полицију

ЕУ од Србије тражи да оснажи репресивне мере у борби против корупције, ефикаснију примену људских права, заштиту мањинских права и слободе медија и изражавања, али и да обезбеди поштовање захтева ЕУ у области азила, визне политике, у области Шенгена и спољних граница...
Никола Селаковић (Фото Дарко Ћирков), Ненад Вујић (Фото Драган Јевремовић), Норберт Бекман Диркес (Фото Танјуг)

После дуго очекиваног отварања поглавља 23 и 24 у процесу приступања Србије Европској унији, министарства правде и унутрашњих послова одмах по формирању владе биће претрпана послом. Будући да су надлежна за области које покривају ова два преговарачка поглавља – прво, под званичним називом „Правосуђе и основна људска права” и друго „Правда, слобода и безбедност” – треба углавном на својим плећима да изнесу што бржу и ефикаснију, суштинску промену српског друштва, да оно буде такво да се не разликује од друштава која данас постоје у ЕУ – у корист грађана.

Испуњавањем обавеза из ових поглавља, најчешће описиваних као најважнија у преговорима са Бриселом, Србија ће, како је изјавио министар правде Никола Селаковић, добити самосталније и ефикасније правосуђе. Селаковић је, додуше, истовремено, упозорио и да „то нису ствари које се дешавају преко ноћи”, објаснивши да Европска комисија, иако ће контролисати спровођење мера, неће решавати кључна питања, већ ће то морати да ради сама Србија. Испуњавањем тих обавеза, земља ће имати независније и самосталније судство и тужилаштво, „али не науштрб одговорности оних који чине систем правосуђа”.

Шта то Србија у овим областима треба да учини како би реформисала своје друштво?

У Заједничкој позицији ЕУ за поглавље 23, чији се незванични превод јуче могао наћи на сајту Канцеларије за европске интеграције, од Србије се, између осталог, тражи да ојача непристрасност и одговорност правосуђа, да унапреди професионализам, стручност и ефикасност правосуђа, да оснажи репресивне мере у борби против корупције, да оснажи ефикасну примену људских права, да појача заштиту мањина и културних права... Речју, има око 50 прелазних мерила – конкретних промена које ће се очекивати у јачању независности и ефикасности правосуђа, борбе против корупције, заштити мањинских права и слободе медија и изражавања.

У вези са поглављем 24, тражи се, рецимо, да Србија повећа своје напоре да обезбеди поштовање захтева ЕУ у области азила, визне политике, у области Шенгена и спољних граница…

Познаваоци тврде да је овде ипак најбитнија реформа полиције, без које нема ни ефикасне борбе против организованог криминала, миграција, тероризма и других проблема које ово поглавље покрива.

Директор Правосудне академије Ненад Вујић каже да отварање поглавља 23 и 24 значи да сада пред Србијом стоји велики број обавеза које подразумевају измену законодавног оквира, усклађивање са европским стандардима, али и доследно спровођење усвојених закона. „То значи да поред правосудних закона треба донети и нов закон о Правосудној академији, као и измене Устава”, рекао је Вујић за Танјуг.

„Транспарентност Србија” саопштила је јуче да отварање поглавља 23 и 24 може донети користи грађанима, али да то зависи од тога да ли ће државни органи направити искорак у борби против корупције, а не само формално испуњавати активности из акционог плана, али и од решености ЕУ да инсистира на резултатима примене закона.

Та организација, према Танјугу, навела је да ће први тест постојања те воље бити спремност да се постојећи, како наводе, непотпуни и неамбициозни Акциони план за поглавље 23, значајно модификује.

Истичући да су поглавља 23 и 24 кључна, јер садрже сав законодавни процес и правила која важе у ЕУ, директор канцеларије „Конрад Аденаур фондације” у Београду Норберт Бекман Диркес, указао је да се ради о дугорочном процесу. „Често се деси да уследе резултати преговора, посебно о владавини права, да се утврди да се нешто променило, али да се не може дефинисати тачно шта. У овом процесу не постоји ’прасак’, па да се може рећи да се све одједном променило, већ се ради о процесу чије ефекте ће осетити грађани постепено”, нагласио је он.

Искуство земаља које су већ у ЕУ показало је да је стварни напредак у овим областима тешко достижан, па су Бугарска и Румунија морале да због њих буду стављене под механизам надзора и после уласка у чланство ЕУ.

Због тога је ЕУ касније и донела одлуку да се ова поглавља отварају међу првима и затварају на крају преговора, а прва земља на коју је овакав приступ примењен је Црна Гора, која је преговоре отворила 2012. Иначе, ова два поглавља су у ранијим преговорима била заједно, раздвојена су први пут у преговорима са Хрватском, а од њих, како се често истиче из ЕУ, може да зависи и напредак у интеграцији. Имајући у виду колико су ова поглавља сложена за преговарање, многи познаваоци европских норми упозоравају да је велики знак питања да ли би неке чланице које су раније ушле у ЕУ данас могле да испуне све критеријуме који се постављају.

У случају Србије, од напретка у овим областима зависиће и укупан напредак у преговорима о чланству у ЕУ.

Преговори о владавини права у суседним земљама

Поглавље 23 – Правосуђе и основна људска права

Хрватска    –  отворила 30. јуна 2010. а затворила 30. јуна 2011.

Црна Гора   – отворила 18. децембра 2013. и још га није затворила

Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност

Хрватска   – отворила 2. октобра 2009. а затворила 22. децембра 2010.

Црна Гора – отворила 18. децембра 2013. и још га није затворила

Antrfile

Хрватска основала комисију за праћење преговора Србије

Загреб – Хрватска влада је саопштила да је јуче основала комисију за праћење спровођења прелазних мерила у поглављима 23 и 24 из приступних преговора Србије с Европском унијом.

Како је пренела Хина, министар спољних и европских послова Хрватске Миро Ковач раније је упозорио Београд да неће напредовати у преговорима ако не буде испуњавао обавезе које је преузео отварањем поглавља у понедељак у Бриселу.

Хина наводи да ће комисија владе у Загребу пратити да ли Србија укида законодавство којим је, како се тврди, „арбитрарно проширила своју надлежност за процесуирање ратних злочина на суседне државе” и да ли успоставља законодавни оквир за заштиту мањинских права.

У саопштењу из хрватске владе стоји да ће ова комисија „такође контролисати да ли Београд испуњава обавезу да жртвама рата без дискриминације осигура права, укључујући право на накнаду штете и да ли сурађује у идентификацији и откривању судбине несталих”.

Хина наводи да комисијом председава министар спољних и европских послова, а у случају спречености министар правосуђа који је уједно заменик.

Танјуг

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.