Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштитник грађана између молбе и прозивке

У дану када су у Бриселу отворена поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, избила је јавна полемика између Александра Вулина и Саше Јанковића
Инциденти испред Скупштине града у коме је повређен полицајац (Фото Танјуг)

После краћег затишја, опет су се представници извршне власти закачили са заштитником грађана Сашом Јанковићем. Или он с њима. На „прозивку“ Александра Вулина да би требало да реагује у случају, како је рекао, напада протестаната окупљених око иницијативе „Не да(ви)мо Београд” на полицајце, градоначелника и градске одборнике, Јанковић је узвратио да министар својим јавним захтевима када и како да поступа заштитник грађана „упорно крши закон”.

Јанковић је, иначе, осудио свако насиље према било коме као штетно и кажњиво, али му је Вулинов Покрет социјалиста, стајући у одбрану свог лидера, поручио да „посао заштитника грађана не подразумева улазак у политичку расправу са министром који га је културно замолио да ради свој посао...”

И то све у дану када су у Бриселу свечано отворена дуго најављивана преговарачка поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права и у оквиру којих ће се посматрати, поред осталог, како функционишу институције државе Србије. А то да се нова, такозвана четврта грана власти, настала последњих 10–15 година, често судара са „класичним“ властима одавно је примећено. Ко (више) греши? Где је граница између оправдане критике и неоправданог притиска – и с једне и с друге стране?

Саша Јанковић, чини се, посебно зна да стане на жуљ актуелним властима. Које га, као прекјуче, Покрет социјалиста, с времена на време оптуже да се бави политиком, а иза свега се протеже теза да би управо Јанковић могао да буде кандидат удружене опозиције на председничким изборима следеће године.

У последње време имамо доста јавних наступа представника разних грана власти, примећује професор Стеван Лилић и указује да је њихов међусобни однос у суштини регулисан Уставом. Да ли се то поштује или не, то је друго питање.

„Када избије јавна полемика између независних тела, као што је заштитник грађана, и представника извршне власти, као што је министар, то је нешто што је мало изашло из оквира редовне процедуре. Јер ако постоји неки проблем, треба покренути одговарајуће поступке унутар институција система. Јавна прозивка је нешто што треба да се смањи и смири, а не да се распирује и потпирује”, истиче Лилић, указујући да је посебно проблематичан начин на који то раде таблоиди.

Он сматра да би знатно требало повести рачуна о култури комуникације на јавној сцени, а ту, како каже, мисли „на министре као што је Вулин”.

„Тако се не комуницира, то је прозивка. Прозивка није примерена ономе што је уставно уређење Србије, поготово није примерена ономе што је владавина права, о чему говори управо отворено поглавље 23. У правној држави прозивка значи иницирање одговарајућег поступка, а не по новинама... Ми некако као да смо таоци тог утиска, ми не желимо чињенице, ми желимо утисак. Треба се вратити на процедуре. Дакле, господо, изволите, ко год жели, или омбудсман против министра или министар против омбудсмана, или било ко против било кога, нека покрене редовну процедуру као што је изгласавање неповерења, смењивање с функције...”, истиче проф. Лилић.

Невен Цветићанин са Института друштвених наука не жели да улази, како каже, у лична спорења око улоге различитих државних органа у унутрашњем поретку Србије, само указује да државни поредак има више користи од синхроног рада различитих грана власти. Како каже, нереално је да очекујемо да Србија, која је претходну четврт века била под ратовима, санкцијама, у ванредним догађајима, има институције система попут Британије, Швајцарске, али да треба да имамо у виду да се свака држава препознаје по својим институцијама и по томе колико оне надживе појединце.

У последњих 10–15 година Србија је добила неколико нових, независних државних институција – заштитника грађана (омбудсмана), повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, повереника за равноправност, Државну ревизорску институцију, Агенцију за борбу против корупције – на које се, изгледа, представници власти теже привикавају. И ове, а и све претходне. Јер једна од главних одлика ових институција јесте да контролишу органе власти.

„Веома је тешко да се државни органи навикну на то да постоји начин за контролу њиховог рада. Само, за почетак треба прочитати Устав и законе, видети које су надлежности ових институција и поступати у складу с тим. Мислим да нам је свима у интересу да имамо функционалну државу, мислим да је то било у интересу и претходне владе, за коју се такође показало да није поштовала све препоруке заштитника грађана. Ни сада се не поштују све препоруке које заштитник даје државним органима, па са те стране мислим да и треба читати ове више политичке изјаве различитих представника власти”, сматра Милан Антонијевић, директор Јукома, који верује да „много више има политике на страни оних који јесу политичари”, тако да више политике види у изјави министра Вулина, као и узимања неких надлежности које су ипак резервисане за друга министарства.

Антонијевић каже да је, као представник цивилног друштва, више наклоњени томе да независне институције с правом алармирају јавност на одређене појаве.

„Писани документи које канцеларија заштитника израђује веома су одмерени документи у којима се указује на одређене пропусте или се тражи да се истражи да ли има пропуста. Свима нама у интересу је да се утврђују пропусти у раду државне управе, а и у интересу државне управе је да о томе води рачуна. Не би то требало схватати лично”, истиче Антонијевић.

Проф. Лилић наводи да све савремене државе имају омбудсмане, да је то институција као и суд која се мора поштовати. То није, како додаје, нешто што је подложно расположењу.

„У Уставу Србије је јасно прецизирано све, ко контролише кога. С тим што је претпоставка да цео систем функционише у једном амбијенту који није корумпиран”, каже он, подсећајући да је у извештају о напретку Србије ка ЕУ у областима везаним за правосуђе и институције главна замерка – корупција, у разним видовима.

Коментари122
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.