Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

У потрази за изгубљеним смислом

Знам да је јавна расправа у Србији у јадном стању, али ипак нисам очекивао да може да падне толико ниско колико је пала Тодорићевим прилогом, који је у потпуности усмерен на мене лично, моје мотиве да чиним то што чиним и моје дискредитовање

Владимир Тодорић у свом тексту „Дупло дно” („Политика“, 19. јула) наводи да полемика не сме „бити расправа са личном нотом и ad hominem аргументима”. Па онда цео свој прилог посвећује мени, мојим намештењима и мотивима због којих пишем то што пишем и тврдим то што тврдим. Доследан човек, нема шта!

Прва теза Владимира Тодорића. Будући да сам члан – пошто је расправа о мени, а не о мојим аргументима – „управног одбора једне наше велике банке”, то ме „апсолутно дисквалификује као објективног саговорника”. Прво, не знам шта то значи објективни саговорник, знам шта је релевантан. То што сам члан управног одбора „стране” банке, значи да ме на то место није поставио ни Коштуница, ни Тадић, ни Динкић, још мање Вучић, него власник те банке, чије је седиште далеко од каљуге српске политике. А за независне чланове управног одбора, у складу са законом, власник поставља људе за које сматра да својим знањем и умећем могу да побољшају пословање банке и заштите његове интересе. Дугогодишње чланство у том одбору дало ми је прилику да научим многе ствари из области финансија и сазнам разне детаље о начину на који послује једна комерцијална банка. Веома корисна допуна знању које се стиче читањем књига и чланака. Према томе, релевантан сам саговорник, за разлику од онога који ме не сматра објективним, чије je знање о банкарству, видело се из његових текстова у „Политици”, прилично ограничено.

Узгред, уколико ме чланство у управном одбору банке (апсолутно) дисквалификује као (објективног) саговорника о банкарским темама, онда сигурно ни хирурзи не треба да говоре о здравству, професори о образовању, судије о судству, а тек свештеници о богу. Сви они треба да заћуте. Свет треба да буде препуштен дилетантима, само да не дође до оног што Тодорић сматра конфликтом интереса! Онда ће заиста бити обиље простора да се искажу они који немају никакву струку. Да ли вам неко пада на памет?

То што сам „члан управног одбора једне наше велике банке” значи, сматра Владимир Тодорић, да по нашем закону не бих могао да будем вештак у банкарским споровима. Не наводи, додуше, према којем то закону? Из једноставног разлога – такав закон не постоји, не постоји никаква законска основа те врсте. Закон о парничном поступку не предвиђа ништа на том плану. Ни Закон о судским вештацима. Закон о парничном поступку једино предвиђа могућност изузећа вештака из неког конкретног спора, уколико за то постоје конкретни разлози, исти они на основу којих постоји могућност изузећа судија. Понављам – конкретан спор, на пример, уколико је страна у спору банка у чијем сам управном одбору, и конкретни разлози.

Владимир Тодорић прелази на давање упутстава – „не треба да скривам интересе банке за коју радим иза лажно непристрасних радова”, а ти радови су „пуки пропагандни памфлети”. Једино што нема никакве анализе тих мојих радова. Не анализирају се ставови изнети у њима, аргументи који их подржавају, увиди у механизме банкарског пословања. Ништа од тога, само гвоздена логика – будући да сам члан управног одбора, моји радови су пропагандни памфлети.

Смета Владимиру Тодорићу што „настављам са одбраном незаконитог пословања банака са кредитима у швајцарским францима”. Не, Владимир Тодорић заиста ништа не разуме. Ја објашњавам начело валутне клаузуле и у том контексту, као илустрацију, подржавам образложење које сам пронашао у једној пресуди, за коју Тодорић тврди да је пресуда основног суда коју је поништио апелациони. Откуд зна о којој се пресуди ради, када то нисам навео? Узгред, реч је о пресуди вишег суда и апелациони је није укинуо. А све и да није тако, мој посао је, између осталог, да анализирам пресуде домаћих судова. Ипак сам професор Правног факултета. А то што пишем текстове и објављујем их у новинама, часописима и зборницима, то Тодорић назива „злоупотребом академског статуса у одбрани незакоња”! Не бих више о Тодорићевој логици.

А што се тиче исказа Владимира Тодорића да „после званичног извештаја Централе банке Енглеске не постоји никакав простор за даљу расправу да ли банке стварају новац”, све са линком на документ, треба рећи следеће. Не ради се ни о каквом „званичном извештају”, него о раду који је објављен у публикацији (билтену) те централне банке (још једном, Велике Британије, не Енглеске). На дну почетне странице билтена јасно пише да истраживачки радови који су у њему објављени треба да послуже расправи (sic) и не представљају неминовно ставове Банке. О недоследним и слабо аргументованим ставовима из тог рада, који Тодорић погрешно означава „званичним извештајем”, нећу ни реч сада – биће прилике.

Знам да је јавна расправа у Србији у јадном стању, али ипак нисам очекивао да може да падне толико ниско колико је пала Тодорићевим прилогом, који је у потпуности усмерен на мене лично, моје мотиве да чиним то што чиним и моје дискредитовање. Добро, није ми први пут да погрешим у процени. Већ сам погрешно мислио да ћу, попут Стевана Јаковљевића, писати трилогију, додуше банкарску, а како ствари стоје, смеши ми се опус Марсела Пруста, додуше мало промењеног наслова.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Коментари46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.