Невреме као инспирација

Врели летњи дани не могу да прођу без краткотрајне олује. Игра мрких облака на небу, оштре муње, и тренутак кад се – како кажу – споје небо и земља, уливају страх грађанима па се ретко ко усуди да изађе напоље и пркоси времену.

Један од оних који се не плаше је Милош Тошковић (21), студент Музичке академије у Београду. Када наиђе на овакву временску (не)прилику не само што остави клавир већ у руке узима фотоапарат.

„Невреме даје посебан доживљај драматичне и узбудљиве атмосфере. Живимо на таквом простору где олује нису честе, а када се појаве – разбијају монотонију свакодневице и дочаравају неприкосновену моћ природе”, каже Милош кога чари природе терају да фотографише сваки њен потез.

„Инспиришу ме атмосфера коју фотографија може да дочара, као и емоција коју преноси”, појашњава он и додаје да се не плаши када стане лицем у лице са београдском олујом. „Више се плашим за безбедност опреме него за себе. Волим узбуђења и адреналин тако да не размишљам о могућим последицама”, искрен је Милош.

За разлику од њега, Стефан Ивановић (21), студент Хемијског факултета у Београду, невреме фотографише само када га изненади на улици.

„Тако су и настале неке од фотографија. Нашао сам се на правом месту у право време. Док сам чекао аутобус на Бранковом мосту, угледао сам невероватан пејзаж”, открива Стефан, чија је фотографија муње која осветљава Нови Београд – настала камером мобилног телефона – посебно примећена на „Инстаграму”.

Иако је профил на овој друштвеној мрежи подредио промовисању хемије кроз занимљиве фотографије из лабораторије, неретко пратиоце одушеви фотографијом необично лепог места у престоници. „Већина живи ужурбаним ритмом и не обраћа пажњу на лепоту какву овај град има,”, закључује Стефан.