Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осуђеници на „привременом раду”

Готово половина затвореника у КПЗ Сремска Митровица дане проводе радећи у фабрици или за комунална предузећа. – Од данас посао и у новој штампарији. – Међу осуђеницима и 176 странаца
Димитар Димитријев на послу у електроодељењу фабрике (Фото: Драгослав Жарковић)
У затворској фабрици посла има за многе осуђенике (Фото: Драгослав Жарковић)

Иза зидина сремскомитровичког затвора је око две хиљаде осуђеника. Сви они служе казну по пресуди суда. Неки „само” коју годину, а неки чак и деценијама. Углавном се брзо навикну на затворски живот.

Затворска зграда из доба Марије Терезије највећа је на Балкану, и по површини и по броју осуђеника. Једина је у нашој земљи у којој казну издржавају страни држављани. Тренутно их је 176 и углавном су са територије бивших југословенских република. Има и Грка и Мађара. Први пут, у последњих десет година, број страних држављана на издржавању казне „пао” је испод 200.

Правила су строго прописана, а они који их поштују могу да се надају повољнијем третману или, евентуално, условном или превременом отпусту. Управник Александар Алимпић каже да у великој мери од њих самих зависи коју ће законом прописану привилегију заслужити.

– Циљ нам је да радно ангажујемо што више осуђеника. Планирано је да до краја године то буде око 1.200, односно половина укупног броја. У полуотвореном и отвореном одељењу тренутно немамо ниједног осуђеника који не ради. У „спољним” одељењима више од стотину је ангажовано за рад за трећа лица. Имамо уговоре са комуналним предузећима у Сремској Митровици и Руми, „Скијалиштима Србије”... Осим чишћења улица и рашчишћавања прилаза граду, осуђеници косе траву. Једноставно, обављају све послове који су предвиђени уговором закљученим између КПЗ Сремска Митровица и комуналног предузећа. Данас се отвара реновирана штампарија у којој ће радити око 140 осуђеника на потпуно новим машинама. Штампаће се материјал за све судове и тужилаштва у Србији и Министарство правде: омоти за списе предмета, судски позиви, доставнице... – објашњава Алимпић.

Затворска фабричка хала готово је идентична већини оних у државним предузећима: велике машине, устајао ваздух и умазани радници осуђеници. Многе машине су одавно превазиђене.

Кад осуђеници раде у хотелу
У склопу Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде послују и два хотела: недавно адаптирани „Срем” у Сремској Митровици и хотел „Моравице” у Сокобањи. Осуђеници, који су понашањем или различитим облицима залагања стекли одређене погодности, овде раде на одржавању хотела, на његовој рецепцији… Неки од њих су ангажовани и као помоћни радници у кухињи.

Димитар Димитријев, један је од „страних” осуђеника. Из Ђевђелије је, а у сремскомитровачки затвор „депортован” је након што га је полиција на граничном прелазу Прешево ухапсила са већом количином марихуане. Осуђен је на три године и десет месеци. До одласка у затвор, деценију и по, радио је као крупије у ђевђелијском казину.

– Стварно то не кажем „онако”, али услови су, заиста добри. Остали осуђеници су ме прихватили, немам проблема што сам страни држављанин. Тражио сам од руководства затвора да радим и они су ми изашли у сусрет – на перфектном српском говори Димитријев.

Радно време осуђеника зависи од обима посла. Углавном је то осам сати, некада нешто краће. Осуђеници на „привременом раду” имају потпуно иста права и дужности као и запослени у предузећима које их је ангажовало. За њих, као и за раднике „напољу”, важе одредбе Закона о раду, али им „не иде” стаж. Раде под надзором командира, односно члана службе обезбеђења, који је ту да контролише да ли савесно обављају своје послове. За рад добијају новчану накнаду, плату, коју, такође, прописује Закон о раду.

Са зарађеним новцем осуђеници не долазе у контакт. Он им се уплаћује на рачун отворен у затвору, а могу да га троше у кантини, да га шаљу кући. Неколико њих га, чак, уплаћује у добротворне сврхе.

– Има осуђеника који траже да што више буду радно ангажовани. Један од њих ме је молио да ради што захтевније послове, како би од зарађеног новца, када изађе са издржавање казне, саградио кућу. Ускоро ћемо отворити и линију за израду намештаја, кошница, палета... У току је набавка опреме за то, пнеуматских пиштоља. Проширује се и израда пољомеханизације, тањирача и приколица. Одраније правимо дрљаче. Планирамо да направимо и стовариште пољомеханизације и да на њему изложимо све производе. За почетак ћемо се оријентисати на домаће купце, а касније ћемо покушати наше производе да пласирамо и на инострано тржиште – открива планове управник Алимпић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.