Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немојте продавати своје податке за једну кухињску крпу

Ако неке банке поверљиве папире бацају на сметлиште време је да се запитамо колико су безбедне информације које о себи остављамо у разним трговинама због најчешће безначајних повластица
(Илустрација Драган Стојановић)

Ако је могуће да, усред Београда, на смећу заврше гомиле расутих папира из банкарске архиве са информацијама о клијентима, њиховим матичним бројевима, адресама…  јасно је на ком нивоу је у Србији свест о заштити личних података и могућим последицама оваквог непословног понашања.

У канцеларији повереника за заштиту података о личности јуче су рекли да због поступка надзора који је покренут још не не могу да саопште информацију о којој банци је реч. Али како су истакли за „Политику” овај пример није усамљен будући да је још прошле године Родољуб Шабић упозоравао на иступ банке која је на сличан начин угрозила своје клијенте. По писању медија на једној депонији тада је пронађено неколико фасцикли у којима су били исцрпни лични подаци банкарских клијената.

Све се завршило тако што је покренут прекршајни поступак који је, због сложености, како сазнајемо још у току. У овом случају грађани су пријавили да су код контејнера у београдском насељу Видиковац затекли џак препун папира. На смећу су завршиле фотокопије свега онога што вам се у банци тражи да доставите од личних података како бисте, рецимо, подигли кредит, продужили дозвољени минус, подигли картицу, орочили новац...

– У оваквим ситуацијама је потребна подршка Народне банке Србије која прописује тајност таквих података. Наше је да спроводимо надзор над заштитом података о личности. Да ли ће ти подаци исцурити у медијима или ће, као у овом случају, завршити поред контејнера – каже Златко Петровић, помоћник генералног секретара повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Могућности злоупотребе у оваквим ситуацијама су разне. На основу фотокопије личне карте и матичног броја можете, рецимо, да преузмете нечији идентитет на интернету. Али и сазнате колико неко има пара у банци, откријете где станује и угрозите његову безбедност. Ако сте вешти да све то укрстите са неким другим подацима, такође јавно доступним, постоји бесконачно много начина да се спроведе лоша намера, каже наш саговорник.   

Цурење информација па чак и трговина поверљивим подацима су приче које интригирају јавност. Али у свакодневним ситуацијама потрошачи често олако остављају своје личне податке. Посебно када испуњавају формуларе за такозване картице лојалности које доносе попусте у супермаркету, апотеци, бензинској пумпи, књижари… И не слутећи да те информације у рукама „брокера” за продају података (ново уносно занимање) могу да постану роба на тржишту ове неопипљиве али злата вредне робе.

Недавно се представник једног великог страног трговинског ланца, који послује и у Србији, похвалио како се у њиховој бази на једном локалном тржишту налазе подаци о чак милион потрошача. Јавна је тајна да су управо највећи светски трговци власници највећег броја поверљивих и осетљивих информација о нама и постоји много суптилних начина да до њих дођу. Међу њима, по писању стране штампе, предњачи амерички „Волмарт”. Они знају шта купујете, којим данима се дуже задржавате у радњи, колико трошите на одређене производе, шта вас интересује, шта читате…

 Нема проблема све док то остаје ускладиштено у њиховим компјутерима. Али како можемо да будемо сигурни да ће заиста тако и остати и да их неће препродати једни другима, оглашивачима, компанији која тек осваја тржиште или некој другој институцији без нашег одобрења. Амерички медији упозорили су 2014. године да се у овој индустрији обрће неколико милијарди долара практично без икаквог надзора. Највећи део тога за сада остаје ипак на нивоу безопасног потрошачког маркетинга. Али, чињеница је да трговање подацима постаје други, могуће и подједнако важан извор прихода за трговце у свим секторима ако знају како да их употребе. Посебно у „он лајн” продаји где су могућности прикупљања али и злоупотребе бесконачне.

Да ли се у Србији тргује подацима о потрошачима?   

– Подаци су роба и њима се тргује широм света. Зар заиста мислите да је поседовање картице лојалности бесплатно. То је новац којим плаћате неку услугу. Цитираћу бившу словеначку повереницу која каже: „Немојте продавати своје личне податке за једну кухињску крпу”. Дакле, обрада и трговина тим подацима је дозвољена, али ако је потрошач пре тога дао пристанак за то – каже Златко Петровић. 

Он истиче да је у плану повереника за ову годину и редовни надзор над подацима о личности којим трговински ланци располажу на основу картица лојалности које издају. Из њихове канцеларије до сада је више пута напомињано да се од потрошача често тражи више информација него што је потребно и да се наши лични подаци продају рекламним компанијама и то за баснословне паре. 

 

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.