Страхују да ће од домаћина постати бескућници

Скривено од погледа посетилаца Аде Циганлије, ушушкано између топола и савског насипа, дуже од пола века постоји насеље „Партизан”. Међу његове житеље ових дана увукао се страх. Станари више од 200 кућа на 14 хектара у комшилуку Аде Сафари плаше се да ће остати без крова над главом јер је недавно усвојеним планом детаљне регулације Аде на месту њихових домова предвиђена изградња рекреативног парка. Стамбену четврт која се налази у зони санитарне заштите заменили би отворени и термални базени, спа центар, мали угоститељски објекти, дечја игралишта, простором за изложбе на отвореном… 
Урбанистичко решење које је одобрио градски парламент становнике „Партизана” ставило је пред свршен чин јер, како кажу, нису имали довољно времена да покушају да утичу на измену плана.  
– Допис из Скупштине града добили смо 20. јуна. У њему је писало да ће насеље „Партизан” бити уклоњено. Обавештени смо да примедбе на нацрт плана у наше име у градском парламенту може да изнесе одборник. Други начин био је да прикупимо потписе 500 суграђана и интервенишемо амандманом. Скупштина је план, међутим, усвојила експресно, два дана касније – истиче Јовица Михајловић, потпредседник скупштине станара „Партизана”.
Житеље овог нелегалног насеља посебно, кажу, тишти то што неко покушава да фалсификује право стање „на терену”. 

Јовица Михајловић

„Умањивањем броја објеката надлежни покушавају да проблем прикажу мањим него што јесте, крену у расељавање и преко колена понуде било какво решење.”

– И у „Службеном листу” и у усвојеном планском документу пише да у насељу има 160 објеката који се повремено или стално користе за становање. А то није тачно. У насељу су 253 објекта у којима се живи и пет празних кућица чији су власници умрли. Ми плаћамо порез, струју, воду, фиксни телефон, а уместо канализације имамо септичке јаме – каже Михајловић и додаје да умањивањем броја објеката надлежни покушавају да проблем прикажу мањим него што јесте, крену у расељавање и преко колена понуде било какво решење.  
Са њим је сагласан и Неџад Хусеиновић Мићо, један од првих који се настанио у „Партизану”. 
– У своју кућу уложио сам године рада, много новца и редовно плаћам порез на имовину. За ових пет деценија измирио сам сваки динар за земљиште на коме је кућа. Ово насеље у највећој мери изграђено је између 1964. и 1966. године под патронатом општине Чукарица, града и Дирекције за изградњу Аде. Имам скоро седамдесет година, где ћу ако нас избаце одавде? – пита Хусеиновић.
Он и његове комшије спремни су да учествују у изградњи канализације ако би насеље остало на месту где је деценијама. Његових хиљаду становника спремно је да напусти своје домове, али под условом да им се обезбеди адекватна замена. Када ће морати да се селе још није познато. У ЈП „Ада Циганлија” истичу да уклањање насеља није у њиховој надлежности. Ни од Секретаријата за урбанизам и за грађевинске послове нисмо добили објашњење када би требало куће да буду порушене. Ни они, како наводе, нису „одговорни за привођење насеља намени”. 
Житељима „Партизана” засад остаје једино страх да ће од домаћина постати бескућници. 

Житељи – бивши владини службеници, лекари, лимари…

Насеље „Партизан” никло је непосредно после Другог светског рата када су изграђене прве сојенице за официре Федеративне Народне Републике Југославије. У њима су шездесетих година радници који су градили Аду остављали алат. После изградње спортско-рекреативног комплекса на „београдском мору” место су запосели викендаши, „пустолови” жељни природе и неформалног дружења. Њих су заменили радници друштвених предузећа, а касније су стигли избегли, прогнани...  Између начичканих кућерака, избетонираних стаза са јавном расветом и две продавнице последњих деценија живе људи различитих професија – лекари, бивши владини службеници од којих је један министар, полицајци, механичари, лимари, грађевинци, пекари... 
– Сада нема пуно избеглица. Људи са Косова доселили су се пре деведесетих. Сви су купили куће за кеш – истиче Мића Хусеиновић.