Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметничке серпентине у Торонту

Увек сам помало завидео сликарима. Верујем да су, бавећи се послом који воле, у свету створеном њиховом имагинацијом, даровани дуготрајном љубављу жене и дуговечношћу

Пролазећи кроз широка врата, имам утисак да сам ступио на дугачку палубу неког брода. Ламелиране дрвене греде, попут закривљених јарбола, носе фасаду. Стаклена једра, низ која су се сливале кишне капи, остављајући влажни траг попут пужева, клизиле су доле, док се у неко доба нису нашле на тротоару.

Са петог спрата као да једримо изнад кровова живописних кућа у улици Дандас, рођених стотинак година раније.

Тик уз стаклену фасаду седи пар. Обрадујем се празној столици крај њих.

Стављам шољицу капучина на мали столић. Иза мене мали еспресо-бар Галерије „Италија” са вијугавом линијом људи испред витрина са слаткишима.

Човек са качкетом од твида на глави, шал, џемпер и панталоне у касним бојама јесени. Крај њега жена чија се дуга црна коса прелива на исто тако црну кожну јакну. Марама око врата и кармин на уснама су исте јаркоцрвене боје. Држе се за руке. Смеју се тихо. Пију миришљави чај.

Мислим да су Јапанци. Не знам зашто, очекујем да он носи наочаре. Можда носи контакт сочива. Не могу то сад да питам. Он се окреће према мени, пита ме могу ли да их сликам. „Да, наравно”, кажем. Показује ми где да кликнем.

Приближише главе једно другом. Осмех, кажем. Да, глупо је, мислим, већ су се осмехнули. Хвала, рекоше.

„Увек када дођемо, овде се сликамо. Ту смо се и венчали пре три месеца.” Вероватно се појавио велики знак питања на мом лицу. „Ма да, стварно, баш овде”, додаје жена. „То је баш романтично”, кажем. Климају главама, сигурно, сигурно да јесте. Замишљам како јој се венчаница и коса лелујају док трчи ходницима галерије, између слика.

Мали предах од утисака са сликарске изложбе. Један бајковити свет од којег нас дели само мали напор и жеља и мало, мало радозналости да завиримо иза улазних врата зграде галерије, која се простире дуж целог блока између две попречне улице.

У улазном холу, рампа, са оградом од светлих дрвених панела; подсећа својим серпентинама на кратку боб стазу. Рампа за оне који из било којих разлога не користе широко степениште. Једнака гужва испред билетарнице за карте и оне за куповину чланских карата.

Неправилног, спиралног облика, степениште као да лебди у ваздуху.

Тамо, изнад неког отвора, вијуга ка горњим спратовима, као дрвена скулптура.

Лифтом ипак одлазим на други спрат, до лавиринта ходника и зидова који одвајају неколико изложбених поставки од оне која је стална.

У сусрет Алексу Колвилу

Увек сам помало завидео сликарима. Верујем да су, бавећи се послом који воле, у свету створеном њиховом имагинацијом, даровани дуготрајном љубављу жене и дуговечношћу.

Његова љубав, Рода, напустила га је када је одшкринуо врата десете деценије.

Није желео да га она чека предуго. Отишао је убрзо за њом у неки други свет.

А свој, осликан у тренутку свакодневице, између два трептаја ока, са инжењерском прецизношћу стваран у скицама и студијама, кроз живе моделе у слојевима разређених боја нанесеним на дрвене плоче – оставио нам као дар.

Испред мене слика, човек наслоњен на дрвени стуб трема кућице на обали, загледан у таласе Пацифика. Иза њега, на столу, остављен пиштољ. Дилема и претња у исто време. Инспирисана том сликом је и сцена у филму „Врелина” са Де Ниром.

На излазу, „To Prince Edward Island”, велика слика жене, која ме, са брода, посматра кроз двоглед.

Узимам двоглед окачен поред слике и зурим у њу, а онда у правцу у коме и она гледа. Сцена као у филму „Moonrise Kingdom”

Неко ме је фотографисао. Онај пар младих Јапанаца ми маше.

Она, насмејана, узима двоглед и упери у свог човека.

Имаће још неку фотографију за историју…

Миодраг Топић, Торонто

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.