Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ништа теже него обрнути паре

Замена за банкарску штедњу тражи се у државним обвезницама, злату, некретнинама, међутим ниски приноси на уложено су глобални тренд
За неколико дана држава ће емитовати динарске обвезнице са каматом од 5,37 одсто (Фото А. Васиљевић)

У свету, последично и код нас, камате су на историјски ниском нивоу. Било да се ради о онима које банке наплаћују на пласирани новац, било да се ради о оним које плаћају на депозите. У очекивању бољих времена, а економисти кажу да овакво стање не може вечно да траје, власницима новца не преостаје ништа друго до да покушају да „сеобом” капитала донекле амортизују овај удар на новчаник. Можда у државне дужничке хартије, јер носе већи принос од штедње, можда у злато, некретнине... Акције предузећа су по том питању већ одавно мртве.

М. С. ће за који дан, тачније 11. августа када држава буде реемитовала трогодишње динарске обвезнице с приносом од 5,37 одсто, Министарству финансија поверити „на старање” уштеђевину. Одлучио је да проба ову врсту инвестиције, јер једна од највећих банака код које држи новац депозите више неће да орочи на дуже од годину дана, а и тада по камати од око три одсто. Па кад је већ одлучио да „сели” новац у другу банку, узео је у обзир и могућност да финансира државу. Зарадом и није баш задовољан, поготово уколико се узме у обзир да су пре десетак година банке на евродепозите давале камату и од седам, осам одсто годишње.

Ненад Гујаничић, из Вајз брокера, каже да грађани немају велики број инвестиционих алтернатива те углавном остају у штедним улозима по мизерним каматама.

– Приноси на државне хартије од вредности су на рекордно ниском нивоу (0,85 одсто једногодишње, 1,09 одсто двогодишње хартије) и неће дуго трајати из простог разлога, јер је то последица монетарне политике кључних централних банака. Већ ове године је требало да уследи значајније подизање каматне стопе у САД, али је овај процес успорен пре свега због евентуалних последица нежељеног исхода британског референдума. Подизање еурибора уследиће након што се значајније опорави економија еврозоне, а то ће се прелити и на цену задуживања наше државе – каже Гујаничић.

Укратко, ни приноси на обвезнице не конкуришу превише штедњи. Ако су хартије дуже рочности и приноси су виши па тако трогодишње динарске обвезнице доносе камату од поменутих 5,37 одсто, а евро 3,25 одсто. У случају динарске штедње камате иду од три одсто за орочење на три месеца до пет одсто за штедњу на три године. За исте рокове ефективна камата на евроштедњу је од 0,8 до 1,15 одсто.

Брокери кажу да се грађани највише опредељују да купе двогодишње и трогодишње еврообвезнице које у првом случају носе принос од 1,4, а у другом случају 3,25 одсто годишње. Тек већа улагања од 10.000 до 20.000 евра доносе уноснију зараду. Према подацима Народне банке улагање становништва у државне хартије од вредности занемарљиво је мало у односу на штедњу која тренутно износи 45 милијарди динара у домаћој валути и 8,6 милијарди евра девизне штедње.

Пореде се и трошкови. На девизну штедњу плаћа се порез, на динарску не, а у случају куповања државних дужничких папира пореза нема. Брокерска провизија је 0,3 одсто. Може да буде и нижа, у зависности од суме која се улаже, а могуће је да буде фиксна, у апсолутном износу, уколико је већа сума новца у питању. Када су у питању Београдска берза и Централни регистар, они такође имају максималну провизију у апсолутном износу од 5.000 динара што може значајно смањити износ укупних трошкова. Инвеститор мора да отвори власнички рачун за хартије од вредности и наменски рачун у банци.

Државне дужничке папире могуће је купити на два начина: директно од државе у примарној емисији или на секундарном тржишту путем Београдске берзе. Уколико се неко ипак одлучи да финансира државу може да купи чак 50 одсто обима аукције. Ограничен је минимални износ куповине и то на 50.000 динара и 5.000 евра. Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг емитује хартије од вредности у апоенима од 10.000 динара и 1.000 евра, а минимална количина које по аукцији може да купи једна особа је пет комада. У случају куповине и продаје код брокера предмет трговине може да буде и само једна обвезница.

С друге стране, ни улагање у некретнине ради издавања није исплативо, јер су пале цене најма.

– Стан који се некада издавао за хиљаду евра, сада не може да се изда ни за половину те суме. Ту су и трошкови одржавања од 20.000 до 30.000 динара. Нема ни тражње за изнајмљивањем, јер нема странаца, а дипломатским представништвима су смањени буџети – каже Каћа Лазаревић која се бави продајом некретнина.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.