Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„Политика сазнаје”: шта доноси нови Закон о здравственом осигурању

Од изабраног лекара два месеца боловања

Предложено је да, због уочених злоупотреба, основ за накнаду буде просечна зарада у претходних 12 месеци уместо досадашња три
Већа овлашћења изабраном лекару у дому здравља (Фото Драган Јевремовић)

Изабрани лекар убудуће ће моћи да отвори боловање у трајању од 60 дана, осим у изузетним случајевима, прописаним законом. Ово је само једна од бројних новина предлога нацрта измена Закона о здравственом осигурању у који је „Политика“ имала увид. Тренутно изабрани лекар у дому здравља може отворити боловање које не може да траје дуже од 30 дана. Циљ предложеног решења је очигледно да се растерете комисије РФЗО, јер нови закон предлаже једночлане органе, уместо лекарских комисија РФЗО-а. Др Милица Николић Урошевић, председница Удружења изабраних лекара опште медицине, каже да се овим решењем изабраном лекару у дому здравља дају већа овлашћења, али и већа одговорност.

– Ново решење биће добро само ако се број отворених боловања не буде везивао за плату лекара, као што је урађено у Хрватској, па они који отварају боловања више од 30 дана буду кажњени кроз умањење плате. Лекарима у домовима здравља биће теже само када је реч о агресивним пацијентима који траже продужење боловања када за то нема потребе, у ком случају је пресудна била одлука комисија – каже др Милица Николић Урошевић.

Такође, нацртом је предложено да основ за накнаду зараде буде просечна зарада у претходних 12 месеци, уместо досадашња три месеца, због уочених злоупотреба.

Први пут изменама закона о осигурању који би требало да се нађе пред посланицима Скупштине Србије на јесен, дефинисано је шта чини пакет обавезних здравствених услуга, прецизирано је ко и које прегледе може добити и без оверене здравствене књижице, уређено покривање трошкова палијативног збрињавања... 

Једна од новина је и да ће жене којима је због рака уклоњена једна или обе дојке убудуће реконструкцију или корекцију дојки добити о трошку државе, као право из обавезног здравственог осигурања. Изменама закона детаљније него што је сада случај биће уређено поступање у ситуацијама када се изненада разболимо током боравка у иностранству. Предлог је да РФЗО плаћа трошкове хитне медицинске помоћи пружене у иностранству у случају када пацијент пре одласка на пут није прибавио потврду о коришћењу здравствене заштите. Предвиђено је и да убудуће о трошку РФЗО буде финансирано упућивање у иностранство ради дијагностике, а не само ради лечења.

Чак и без оверене књижице, предлог је да се оболели приме на палијативно лечење, као и на прегледе који су предвиђени националним скрининг програмима (ради раног откривања рака дојке, дебелог црева или рака грлића материце). Убудуће, такође, плаћања партиципације биће ослобођени и даваоци органа, ћелија и ткива, као и припадници нарочито осетљиве популације – стари, деца, жене, труднице, породиље, Роми.

Изменама закона коначно је дефинисан пакет здравствених услуга из обавезног здравственог осигурања – број и врсте прегледа, анализа и интервенција које се гарантују сваком осигуранику. До сада, на пример, није био прецизиран обим коришћења услуга, па су поједини пацијенти одлазили на прегледе и по више пута недељно, док други то своје право нису уопште користили, а плаћали су исто осигурање. Зато је овим нацртом регулисано увођење добровољног здравственог осигурања које би покрило услуге које нису у обавезном пакету.

На здравствено осигурање о трошку државе могли би да рачунају убудуће и јавни бележници, пољопривредници, особе које имају статус борца, као и лица која примају пензију или инвалиднину искључиво од иностраног носиоца осигурања, а имају пребивалиште у Србији.

Новим прописима је прецизирано и шта се подразумева под палијативним збрињавањем, односно под којим условима оболели од рака у завршној фази болести и други најтежи болесници могу да рачунају на негу у болници о трошку државе.

Родитељи деце оболеле од рака, тешких можданих обољења и других тешких погоршања здравља најзад ће имати право на боловање током комплетног лечења свог детета и за то време примаће 100 одсто зараде. Накнаду за боловање, како су јуче у Министарству здравља објаснили „Политици”, један од запослених родитеља детета, моћи ће да прима док оболело дете не наврши 18 година или док за тим постоји потреба. Међутим, на сваких шест месеци чланови лекарских комисија утврђиваће да ли и даље постоје разлози за остваривање овог права. Родитељима тешко оболеле деце ово законско решење требало би да донесе велико олакшање: до сада су имали право на боловање од само четири месеца, а надокнада је износила 65 одсто плате. Иницијативу за промену досадашњег закона покренуло је Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). Још у новембру 2014. године предлог оваквог законског решења је Народној скупштини поднео народни посланик Демократске странке др Душан Милисављевић, некадашњи председник Одбора за здравље и породицу. Годишње око 350 деце у Србији оболи од рака, а ово право, по подацима НУРДОР-а, користило би око 150 родитеља јер су нажалост неки већ били незапослени.

Надлежни се надају да ће закон бити усвојен до краја године, а ступио би на снагу вероватно од 1. јануара 2017. године. Његова примена у великој мери зависи од усвајања новог финансијског плана Републичког фонда за здравствено осигурање, који ће морати да издвоји новац за исплату ових надокнада.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.