Сто година да постанеш грађанин Британије

Три милиона Европљана који живе и раде у Великој Британији мораће да чекају читав један век, а можда и дуже , ако желе да регулишу свој статус и постану пуноправни становници ове земље. Студија оксфордског института за миграције утврдила је да ће процедура за добијање боравишне и радне визе за грађане Европске уније, који су до сада имали права да живе и раде у Уједињеном Краљевству, трајати готово 140 година и то уколико се узму у обзир само ових три милиона становника са држављанством једне од 27 чланица ЕУ који су се у време брегзита већ затекли у Британији. Оксфордска студија притом није се бавила грађанима ЕУ који би у будућности желели да се преселе у Британију.

Премда нова британска премијерка Тереза Меј, тврди да ће Лондон заштитити грађане Европске уније, који живе у Британији, оксфордско истраживање са речитим називом „Сада су ту, сутра су отишли“ утврђује, наводећи детаље из компликоване процедуре о стицању резиденцијалног статуса да ће грађани ЕУ наићи на непремостиве препреке и да ће британска администрација бити једноставно затрпана пријавама за боравак. Из лавиринта прописа, добављања свих потребних докумената и папира, службеници за миграцију неће успети да испливају ни у следећем веку, поготово ако сви грађани ЕУ своје молбе предају одједном , ове 2016, или следеће године.

Кад једном буду познати сви услови под којима ће Лондон изаћи из Европске уније, вероватно ће се променити и процедура за стицање боравишне визе. До сада су они грађани (из једне од земаља ЕУ) који су на острву боравили најмање пет година без престанка , аутоматски стицали право да се пријаве за резиденцијални статус. Такав режим не важи за оне који живе и раде у Британији а нису из једне од држава чланица ЕУ.

Ако држављанин Србије на пример жели да добије радну и боравишну визу у Британији , он мора да има на свом радном месту на територији ове земље, минимална примања од 20.800 фунти годишње, и да донесе потврду да му је обезбеђен висококвалификовани посао. Прошле године само је 19 одсто миграната из земаља ЕУ било запослено на висококвалификованим пословима и зарађивало више од 20 хиљада фунти годишње. Само четвртина запослених Британаца ради на пословима који су плаћени изнад 20 хиљада фунти и који захтевају факултетску диплому.

Уколико задржи овакве критеријуме за пријем у своју земљу, Британија ће вероватно остати без преко потребних чистачица, возача аутобуса, портира, носача...да не говоримо о хиљадама пољских водоинсталатера или електричара. Ми у многим пословима који нису висококвалификовани зависимо од страних радника, предочио је Џонатан Клифтон из института који се бави радним местима у јавном сектору, у лондонском Економисту. Уколико би сви они морали да се иселе из Британије, то би се лоше одразило на квалитет многих услуга, примећује Клифтон.

Како ће се решити питање боравка три милиона грађана ЕУ у Британији, то у многоме зависи од тона који ће Лондон и Брисел заузети у преговорима. Верује се да су Британци гласали за излазак из Европске уније највише због тога што не желе да им врата остану отворена за мигранте из ЕУ или оне ван ње. Како ће онда пронаћи међу својим држављанима чистаче и водоинсталатере, то ће тек да размотре кад почну да се састају са преговарачима у Бриселу.