Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Наша другарица Гордана Косановић

Неколико година након њене смрти, Јован Ћирилов је у „Политици” написао: „Отиснула се у други свет, у другу културу и у други језик, да би тамо у Немачкој, у најразвијенијој позоришној средини Европе, постала једно од највећих имена млађе генерације

Лета 1972. године у кафани „Коларац”, у Кнез Михаиловој улици, упознао сам младог учитеља, родом из Равног Села у Војводини. Завршио је Учитељску школу у Сомбору, имао је годину више од мене, благо повијен орловски нос, тршаву смеђу косу и плаве очи. Звао се Лазар Ристовски. То је онај велики глумачки цар иза којег је данас импозантна професионална каријера крунисана многим наградама и признањима – од којих је последња „Велика златна арена” за главну улогу у филму „С оне стране” хрватског редитеља Зринка Огресете. Освојена овога лета, на очај његових конкурената, усред пулске Арене, која по значају, важности и југоносталгији има значај балканског Оскара. Кад сам му послао СМС честитку – одговорио ми је: „Бајо, разбио сам их као звечку...”

Исте године, у холу некадашње Академије за позориште, филм, радио и телевизију, срео сам кратко ошишаног плавушана с наочарима солидне диоптрије на носу – који је, на јавним часовима другог круга пријемног испита за будуће глумце тако рецитовао „Титов напријед” Владимира Назора, да ми је неколико пута падало на памет да не чекам одлуку комисије за пријем, већ да узмем своје ствари и вратим се у село. Чинило се да поред момка који је дошао из Бјеловара нико није имао праве шансе да буде примљен. Његово име је Богдан Диклић, данас неоспорни бард српске и хрватске глумачке сцене. У мноштву ликова, физиономија, снова и нада о будућој блиставој глумачкој каријери – преовладали су кандидати из Београда.

Поред Лазе, Дика и мене, који сам дошао с Мораве, у стрепњама за исход избора и пријем на школовање, у притајеној нади и младалачким сновима које је носила дубоко у себи – издвајала се девојка дугачке смеђе косе с раздељком на половини чела. С дубоким сањалачким очима и ситним пегама на носу – као да је изашла из једне од Јесењинових песама или из једночинке Антона Павловича Чехова. У Београд није дошла возом већ влаком. Право из Петриње. Њено име је Гордана Косановић.

Гордана Косановић (Фото secanja.com)

Касније је све кренуло филмском брзином. Нас тринаесторо је примљено на класу код надалеко признате и чувене професорке Огњанке Милићевић, која је као руски ђак у доктрини позоришне и филмске уметности у Србију донела знамениту теорију руског редитеља и театролога Станиславског, на чијој су менталној, духовној и едукативној основи стасали и највећи амерички глумци Брандо, Де Ниро и Ал Пачино. У сновима да досегне њихову славу – одмах након завршене академије, највише је догурала Гордана Косановић. Њена блистава каријера је кренула филмовима „Чувар плаже у зимском периоду”, „Освајање слободе”, „Пас који је волео возове”, „Усијање”, „Пикник у Тополи” – и још снажније у театру, у Југословенском драмском, у Атељеу 212 и Београдском драмском, где ју је једне вечери у улози Роз Доранж у представи „Харлод и Мод” видео чувени италијански и европски позоришни редитељ Роберто Чули. Та представа и тај сусрет означио је Горданин пут ка слави, ка сјајној каријери најперспективније глумице пред којом се отварају театарске завесе у највећим центрима културе и позоришне уметности у Европи. Али нажалост значио је и пут у распеће између светске каријере и склада, мира и породичне среће. Гордана, или Гордана Кос, како смо је звали – определила се за ово друго. Сви ми њени класићи, који смо је волели, понајвише породица, тихи професор математике супруг Драго и син Милош – изгубили смо је. Али ју је вечност, у коју је отишла – добила. Снови су надвладали живот. Уз огромне напоре, одрицања, жртве и патњу за породицом, играјући с ореолом најбоље младе европске позоришне глумице бриљантне улоге у Театру на Руру у Милхајму и широм Европе – Гордана је сагорела.

Неколико година након њене смрти, Јован Ћирилов је у „Политици” написао: „Отиснула се у други свет, у другу културу и у други језик, да би тамо у Немачкој, у најразвијенијој позоришној средини Европе, постала једно од највећих имена млађе генерације. Једна од најпрестижнијих европских глумачких награда која се данас додељује у Немачкој носи име Гордане Косановић – што је њен највећи успех, али и културе Србије.”

Рођена у Ваљеву у породици војног лица 8. августа 1953. године, а прерано напустила овај свет, навршивши само 33 године – баш на свој рођендан 8. августа 1986. године. Сахрањена у завичају свога оца подно Рудника у селу Дићи, недалеко од Љига.

Тридесет година после, уз букет пољског цвећа, који спуштам на њену хумку – толико о мојој другарици Гордани.

Глумац, редитељ, сценариста

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.