Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА ТЕМЕЉИМА МУЗЕЈА РЕВОЛУЦИЈЕ

Нови дом Филхармоније у Блоку 13

Град расписује конкурс за урбанистичко-архитектонско решење за део новобеоградског блока преко пута Парка пријатељства у којем ће бити и ново здање класичне музике
Блок 13, део простора код никад завршеног музеја револуције, у планским документима Београда резервисан је за културна здања од националног значаја што Филхармонија јесте (Фото: Д. Мучибабић)

Иван Тасовац испао је из шпила карата који је Вучић промешао за нову Владу Србије. Ако Тасовац тугује што није добио министарску функцију, могла би да га утеши вест да ће се зидати ново здање Филхармоније на месту несуђеног музеја револуције, преко пута Парка пријатељства. Јер, када је пре пет година угостио Сантјага Калатраву, чувеног шпанског архитекту, и са градским челницима га прошетао по Београду у потрази са локацијом новог музичког здања, Тасовац је показао колико му је стало до тог пројекта, а успут је побрао све симпатије стручне јавности. Додуше, осим штурог саопштења из Београдске филхармоније, на чијем је челу био Тасовац, јавност тада ништа није сазнала о детаљима Калатравине посете. Ако смо онда прокоцкали шансу да отац небодера – уврнутог торза у Малмеу – остави ауторски печат у Београду и пројектује зграду Филхармоније, која не би била само културни него и пословни погодак, ни сада све лађе нису потонуле. Јер, град ће, како сазнајемо, највероватније у септембру расписати конкурс за урбанистичко-архитектонско решење дела новобеоградског Блока 13 са зградом Филхармоније. То значи да се најпре тражи плански документ за тај простор. Није искључено да следеће године буде одржан и међународни конкурс за само здање на којем би могли да учествују велемајстори архитектуре који деценијама никако да се „приме” у нашој средини.

Блок 13, део простора поред темеља никад завршеног музеја револуције, у планским документима Београда резервисан је за културна здања од националног значаја што Филхармонија јесте. Док урбанисти нису пикирали ову позицију, кућа музике шетала се по граду. Предлагано је да буде подигнута на Дунаву поред хотела „Југославија” и у градићу „Пејтон” на Чубури. Чак је за тај део Врачара планом детаљне регулације предвиђена градња јавног објекта културне намене – музичког центра. Филхармонија је требало да има приземље и три спрата и да буде висока петнаест метара са салом која би могла да прими око 1.000 посетилаца. Било је речи да се на врху здања подигне и музичко обданиште, односно дечја филхармонија. Од те идеје се одустало јер је требало раселити закупце локала у градићу „Пејтон”, а они су били и сад су против такве одлуке.

На крају је повучен најмање болан рез. Здање у Улици Студентски трг 11 реконструисао је 2004. године архитекта Горан Војводић. Али оно је скучено за све садржаје неопходне кући музике.

О новом здању Београдске филхармоније не сањају само домаће архитекте и музичари, већ и славни уметници који су код нас гостовали. Један од њих је Зубин Мехта, диригент светског гласа, који годинама подржава Београдску филхармонију. Он је у више наврата скретао пажњу стручној јавности, али и највишим државницима да је овој културној институцији преко потребан нови дом налик на светске. Прошле године у разговору са премијером Александром Вучићем добио је обећање да ће почети изградња концертне дворане и да она неће, казао је Вучић, коштати више од 50 милиона евра.
– Направићемо једну од најбољих концертних дворана у региону која ће имати 1.500 места са најбољим звуком. Узећемо најквалитетније фирме из света, а неколико је и Мехта препоручио – казао је Вучић у септембру прошле године, а пренео Танјуг.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.