Милошевићева црна кутија
Једног од безбројних 5. октобара неки момци из Ливерпула су пустили једну од најпопуларнијих љубавних песама „Love me do”, a десетак година касније, на исти датум, полетео је Летећи циркус Монти Пајтона, ваљда једини енглески хумор који се на Балкану са лакоћом доживљавао као свој. Истог дана се у Београду догодио заокрет јединствен у свету јер се, изгледа, никада није десила таква замена улога – главни победници су се у међувремену покајали што су у томе учествовали или су нестали са политичке сцене, а поражене странке или лидери су постали ватрени заговорници победничке политике. Изгледа да су само неки обични поштени људи остали заковани за своја основна уверења. Политичке елите су одиграле турнир свако са сваким, у којем никада није било губитника, али остатак Србије је, изгледа, могао да игра меч само са сопственим поразима и заблудама.
Пет дана након формирања Владе Србије, два тиражна листа су на насловним странама објавили сијамске наслове – Вучић рибао Дачића због Милошевића. Ако је веровати медијима, није избио први спор унутар владајуће коалиције, јер су варнице севале и између најближих сарадника премијера, Александра Вулина и Зоране Михајловић, који су ушли у озбиљну свађу око тога ко је био испред или иза скупштине 5. октобра или ко је палио а ко гасио пожар тог историјског дана. Тако је покојни српски лидер, који је крајем прошлог века лако уједињавао и Вучића и Дачића, успео да отвори први фронт у влади која је, ваљда, направљена да би гарантовала стабилност на европском путу. Или је можда Милошевићев дух само прва показна вежба да Вучићева власт није безобална?
Јер заговорницима за подизање споменика Милошевићу није нимало сметало да направе коалицију историјског помирења са ДС-ом која је њиховог лидера с поносом изручила Хагу и која се касније снажно противила да се он сахрани на достојан начин. А онда су осам година касније схватили да он ипак заслужује велику рехабилитацију и споменик у Београду. Иако никада није осуђен. Као што ни Вучићу није нимало сметало када је Милошевић из Хага подржавао српске радикале, јер су оснивач СПС и његова супруга изгледа веровали да ће радикали најбоље бранити Милошевићево наслеђе.
Неки лоше плаћени политиколози су рекли да је за време Тадића Србија постала ваљда једино европско друштво без идеологија или, прецизније речено, једино друштво у којем су рекламе за прашак или бесплатне импулсе биле важније од Косова или Европе. Хоће ли неко данас поставити питање да ли смо сада једино друштво у којем у истој влади, странци или глави станује више идеологија, које се међусобно поништавају. У којем исти људи или иста странка сматрају да треба осудити оне који су запалили скупштину 5. октобра, а онда оштро напасти свакога ко би Србију да врати у прошлост.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.