Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сорос „упумпава” у Србију двоструко мање новца него деведесетих

Не финансирамо противнике власти, годишњи буџет нам је око шест милиона долара и од 2008. је непромењен, каже Јадранка Јелинчић, извршни директор Фонда за отворено друштво у Србији
Џорџ Сорос (Фото Ројтерс)

Хакерски удар на Фондацију отворено друштво Џорџа Сороса још једном је отворио полемику о утицају овог америчког милијардера на невладине организације, медије, па чак и на државне институције у свету. Хакери су на сајту „Ди-Си ликс” објавили 2576 поверљивих докумената међу којима су белешке, уговори, донације и биографије особља. Покретачи овог портала себе представљају као америчке хакивисте, тачније хакере и активисте, који „поштују и цене слободу говора ”. „Хакивисти” се представљају као Американци, али то није спречило обавештајне службе САД да овај хакерски напад припишу Русима.

Документи које је објавио „Ди-Си ликс” доказују да је овај милијардер на рачун организација и институција у нашој земљи уплатио 391 милиона динара, тачније око 3,9 милиона долара од 2011. до 2013. године.

Јадранка Јелинчић, извршни директор Фонда за отворено друштво у Србији, наглашава да су подаци који су објављени на сајту „Ди-Си ликс” исправни, али да не види разлог за „дизање прашине” јер је реч о информацијама доступним јавности. Барем кад је у питању њихово деловање у Србији. Она наглашава да је бесмислена тврдња да Џорџ Сорос финансира рушење актуелне власти и увођење „тоталног хаоса” у Србију.

– Такође, није тачно да се наш буџет драстично увећао 2013. и 2014. године кад је Александар Вучић дошао на власт. Већ осам година имамо исти годишњи буџет који износи око шест милиона долара. Највећи део новца добијамо од господина Сороса, али имамо и донације Европске уније. Средства расподељујемо организацијама грађанског друштва, држави и локалним самоуправама – изјавила је Јадранка Јелинчић за наш лист.

Списак Соросевих донација који је процурио у јавност пре три дана потврдио је писање „Политике”. Крајем прошле године, у тексту „Ко су највећи донатори српског цивилног друштва”, објавили смо, позивајући се на базу података америчког Фондација центра, да је Фонд за отворено друштво Џорџа Сороса други на листи највећих донатора наших невладиних организација.

Тад смо навели да Сорос издваја значајне новчане своте за финансирање Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић, Београдског фонда за политичку изузетност Соње Лихт, Групе 484, Центра за интерактивну педагогију, агенције „Бета”, Удружења тужилаца Србије, Центра за културну деконтаминацију.

Фондација за отворено друштво у Србији основана је 1991. године, а Јадранка Јелинчић наглашава да су деведесетих година имали двоструко већи буџет на располагању. Половина новца, како каже, иде на хуманитарну помоћ, а остатком су финансиране организације цивилног друштва које су се махом бавиле опозиционим деловањем. Након тога буџет је смањен, али је Отворено друштво почело да финансира државне пројекте тако да су давања за грађанско друштво, како каже наша саговорница, значајно смањена.

Јадранка Јелинчић: Највећи део новца добијамо од господина Сороса, али имамо и донације Европске уније. Средства расподељујемо организацијама грађанског друштва, држави и локалним самоуправама

Након изборне победе СНС, цивилно друштво задржало је утицај на власт, а премијер Александар Вучић састајао неколико пута са њиховим представницима истичући значај сарадње невладиног сектора и државе. Након демократских промена, многе организације цивилног друштва почеле су да се финансирају, не само од страних донација већ и из буџета. Једна од њих је и Национална алијанса за локални и регионални развој (НАЛЕД) организација која окупља моћне привреднике и општине који јој уплаћују годишње чланарине које износе највише две хиљаде евра. Управо је НАЛЕД добио 7,3 милиона динара од Џорџа Сороса за издавање сертификата општинама са повољним пословним окружењем. Ово је највећа појединачна уплата која се може видети на списку Соросових донација Србији на сајту „Ди-Си ликс”.

О утицају ове организације на власт довољно говори чињеница да је некадашња председница УО НАЛЕД-а Ана Брнабић прошле недеље постала министар за државну управу и локалне самоуправу.

Прегледом списка пројеката које Сорос финансира у Србији јасно је да највише новца издвојено за подршку медијима, ЛГБТ популацији, Ромима, али и организацијама које се баве културом, позоришним представама, издавачким кућама.

На рачун Центра за интерактивну педагогију, организације која се бави промоцијом дечјих права, подршком дечици са сметњама у развоју, за различите пројекте уплаћено је чак 22,1 милион динара. Јадранка Јелинчић објашњава да је реч о јединственој организацији у Србији која се бави дечјим правима, истраживачким радом и спроводи пројекете у сарадњи са Министарством просвете.

Такође, Хелсиншски комитет за људска права добио је око 2,5 милиона долара, а Транспарентност Србија и Повереник за заштиту равноправност по око 1,2 милиона динара.

Сорос је имао слуха и за Удружење грађана Сретење чије активности је помогао са 1,5 милиона динара, али и Удружење Рудњанских домаћина (1,3 милиона динара). Његовим новцем финансирано је и деловање Удружења Хартефакт, Биљане Србљановић, са око милион динара.

Медијски колач

Што се тиче медија новац је расподељен махом између организација и удружења који се радо називају „независним” и критички настројеним према актуелној власти. Вредност пројеката Медија центра, чији је оснивач НУНС, осим Европске комисије, препознала је и Соросева организација. Отворено друштво највише новца издвојило је управо за пројекте Медија центра ( око 5,5 милиона динара). Реч је о три пројекта од којих су два посвећена Ромима, а један је назван „Грађани за медије – за наредних 20 година”.  Сви ови пројекти остварени су 2013. и 2014. године када је и недељник „Време” добио око три милиона динара за пројекте назване „Грађани за медије – саморегулација и регулација у онлајн сфери” и  „Образовање за 21. век”.

Значајна свота стигла је и на рачун АНЕМ-а (3,9 милиона динара) за правни мониторинг медијске сцене у Србији, а  Топлички центар за демократију и људска права од Сороса је добио 2,9 милиона динара. Ова организација финансирала је драму „Сити” радија „Толеранција у 10 чинова” са 2,1 милион динара, а Удружење Еутопија, оснивач портала „Пиштаљка”, добило је 1,9 милион динара за истраживање пословања ТАНЈУГ-а. Више од милион динара добили су Удружење грађана Њуз.орг, покретачи сатиричног портала Њуз.нет (1, 2 милиона динара), Удружење грађана Пешчаник (1,2 милиона динара),  Новосадска новинарска школа која се у јавности често повезује са НДНВ-ом (1,1 милион динара ) и организација Media Art Content за часопис „Линк” чији је један од оснивача и УНС (1,1 милион).

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.