Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајденово саучешће – пристојан гест или заокрет Беле куће

Слично саосећање породицама жртава бомбардовања 1999. изразио је и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг
Ниш после НАТО бомбардовања 7. маја 1999. године (Фото Танјуг)

Изјава саучешћа америчког потпредседника Џозефа Бајдена породицама жртава „НАТО кампање” из 1999. могла би да се тумачи само као одраз политичке пристојности, али и као гест који најављује боље билатералне односе Вашингтона и Београда.

Дан после посете другог човека САД српска јавност подељена је око тога колику „тежину” имају ове његове речи, сличне онима које је пре годину дана изговорио још један високи званичник Запада – генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

„Губитак свих живота у НАТО бомбардовању СРЈ представља трагедију и заиста дубоко жалим због свега што се десило. Изражавам саучешће свима који су изгубили вољене. Циљ операције НАТО-а био је да се заштите цивили, а то смо и успели”, нагласио је Столтенберг.

И сам Бајден сада је фактички пред српском јавношћу поновио изјаву саучешћа својевремено дату још у телефонском разговору с премијером Александром Вучићем. Оно што је сигурно јесте да ни потпредседник САД ни генерални секретар НАТО-а нису рекли да се извињавају због бомбардовања, већ само да саосећају с породицама.

У диломатском речнику великих сила, таква Бајденова порука могла би да значи да бомбардовање Југославије из 1999. Бела кућа не сматра грешком и да је њен представник употребио форму која је мање обавезујућа, у намери да на један проблем из прошлости стави тачку.

„Добро је што је то учињено, боље него да није. Тиме се исказује жеља САД за што бољим односима с нама, што значи да неће да се превише враћају у прошлост. Али то не подразумева да ћемо у свему с њима морати да се сложимо. Тако да су они Београду у једном смислу оставили извесну слободу у нашем политичком понашању, а с друге стране помало су је и ограничили, јер очекују да будемо добар партнер”, истиче за „Политику” Симеон Побулић, дугогодишњи дипломата.

Историчар Чедомир Антић, међутим, Бајденов поступак види као гест политичке куртоазије, како би се релаксирао амбијент приликом његове посете.

„Само ненормалан човек могао би да каже да му је драго због страдања у једном рату и 99,9 одсто политичара света би то исто рекло. То јесте чин људскости, наравно кад долази од једног политичара. Али та изјава потпуно је илузорна у условима у којима знамо да су САД помогле уништење социјалистичке Југославије, а потом у свим сукобима биле на страни противника српског народа. Као и да су, под изговором да спречавају хуманитарну катастрофу, створили етнички чисту и неуспешну албанску државу, а нису ништа учинили да ублаже последице тога”, каже Антић за наш лист.

Драган Ђукановић, сарадник Института за међународну политику, с друге стране, у изјави за Танјуг оцењује да саучешће које је Бајден упутио може да допринесе бољим билатералним односима САД и Србије, јер управо та питања највише оптерећују односе две државе. Истовремено, Милан Крстић, професор ФПН-а, сматра да је Бајденова изјава велики дипломатски гест који суштински не значи много: „Не значи да је Бајден тиме негирао да САД и даље сматрају ту акцију легитимном, међутим, чињеница је да то представља корак унапред и да се ту показује људскост и саосећање, разумевање за нашу позицију и наш поглед на историју.”

Симеон Побулић изјаву потпредседника САД тумачи управо као скретање пажње наследницима у америчкој администрацији после предстојећих председничких избора у Америци.

„Код нас се често пренебрегава да у последњих шест месеци владавине једне америчке администрације она не преузима велике обавезе у иностранству. Али оставља то наследницима, и то је у САД обичај кога се сви придржавају, иако није законски утемељен. И они који дођу неће рећи да то што су радили претходници не важи. То се у САД једноставно не ради”, наводи Побулић.

Чедомир Антић, на наше питање да ли би Бајденов гест могао да се тумачи као намера да Вашингтон жели побољшање односа, одговара да је „Србија већ дала све што је могла” у том смислу. Председник Напредног клуба додаје и да смо „много тога већ дали на силу, али је наша власт чак и под Милошевићем била спремна да учини уступке САД”.

„А Американци су на то одговорили оном чувеном мишљу Ворена Кристофера, да ’нема споразума, већ се очекује да увек радите како вам се каже’. Не кажем да САД после великих пораза које су доживеле у 21. веку могу да спроводе политику као у време ’клинтонизма’, али се ’клинтонизам’ враћа са Хилари Клинтон и ко зна шта ћемо још видети”, наводи Антић.

Председник Напредног клуба подсећа и да је Џозеф Бајден уочи смрти Зорана Ђинђића рекао да Србија има два настављача политике Слободана Милошевића – Војислава Коштуницу и Ђинђића.

„А данас овде постоји потреба актуелне власти да на неки начин рехабилитује оне који су били познати по мржњи према Србима. Један је Тони Блер, други је Бајден”, закључује Антић.

Коментари48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.