Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сребрни кајакаши Томићевић и Зорић освојили четврту медаљу за Србију

Сребро у Рију, после сребра 1984. у Лос Анђелесу: они су освојили друго место у трци кајака двоседа на 1.000 м и донели нашем кајакашком спорту прву олимпијску медаљу после 32 године
Марко Томићевић и Миленко Зорић на победничком постољу у Рију (Фото Ројтерс)
(Фото Ројтерс)
(Фото Ројтерс)

Од нашег извештача

Рио – Попут рвања, који се златом Давора Штефанека вратио међу трофејне олимпијске спортове, и кајак се захваљујући Марку Томићевићу и Миленку Зорићу вратили на пут прекинут 1988. године у Сеулу, после три одличја освојена у Лос Анеђелесу 1984. године када је Милан Јанић освојио сребро у једноседу, а добро би било да се на наредним играма медаљама врате и кануисти.

Марко Томићевић и Миленко Зорић, иако веслају тек другу сезону у истом двоседу, били су међу кандидатима за одличја на језеру Лагоа у Рио де Жанеиру. Кандидовала их је бронза освојена на Светском првенству у Милану прошле године и овогодишња бронза са Европског првенства, али све је то требало доказати на стази у борби с много звучнијим именима светског кајака.

Наши олимпијци су то доказали квалификационој трци када су достигли предност Аустралијанаца Валаса и Тејма и до циља направили седам секунди предности (10 метара), а Аустралијанци су вицешампиони света, посада која је била испред Томићевића и Зорића на светском шампионату. То им је донело директан пласман у финале и мало више времена за одмор и припреме за финалну трку.

И у финалу нису се упустили у јурњаву од првог метра, да ли зато што су мало слабије стартовали, или зато што је то била њихова тактика, тек до циља претицали су једну посаду за другом укључујући и већ поменуте Асуталијанце, а да престигну и Немце Макса Рендшмита и Маркуса Гроса недостајало им је, као што је приметио Томићевић после доделе медаља, само два метра… Светски шампиони постали су и олимпијски прваци.

– Задовољан сам и срећан са освојеном сребрном медаљом. Мало је фалило и да освојимо злато, па морам да будем срећан са сребром – искрен је био Зорић, који је у Лондону био члан нашег четверца.

Шта вам је недостајало да дођете до победе?

– Само мало среће – рекао је Миленко Зорић, стално опипавајући сребрну медаљу на грудима, а на питање да ли је тешка, одговорио је Томићевић:

– Није ово лака медаља. Много смо уложили труда у њу, па је баш тешка. Наравно, срећан сам што сам освојио олимпијску медаљу. То је био „Батин” (надимак Миленка Зорића) велики сан. Мало сам тужан јер нисмо освојили злато, јер нам је то био циљ, али то ће ме проћи за дан или два и мислим да ћу тада бити потпуно задовољан и сребром.

На стази, прво је изгледало да се наш двоседн неће ни умешати у борбу за медаље, а затим да ће освојити бронзу, па сребро…

– Како се приближаво циљ молио сам се да се трка још мало одужи, да добијемо шансу да престигнемо и Немце и учинили би то да дрка била дужа за два метра –рекао је Марко Томићевић.

Немци су стазу од 1.000 метара превеслали за 3:10,781 минута, наша посада је закаснила само 0,188 секунди, а Аустралијанци 1,812 секунди. Вицешампионски чамац Мађарске, с Европског првенства, у којем се Хуфнагелу придружио Вајнер уместо Домбварија био је тек седми. И то се може сврстати под успешан реванш наших кајакаша који су у Москви на Европском првенству били иза Mађара.

И Томићевић је као и Зорић дебитовао на олимпијској сцени у Лондону пре четири године. Он је наступио у једноседу и ни он, као ни Зорић, нису били задовољни пласманима у Б финала.

Да ли сте у Рију заборавили Лондон?

– Јесмо, то су нам била прве игре и боље се није могло – рекао је Зорић.

Томићевић је имао сасвим различит одговор:

– Нисмо били задовољни пласманима, али све је било поучно. Сваке нове игре су ново искуство. Ми не долазимо на Игре само да победимо, већ да се такмичимо, јер волимо кајак, волимо да весламо. Ми смо се „саставили” тек прошле године, али брзо се показало да смо права комбинација и да нам чамац из трке у трку иде све боље. Још је много година и такмичења пред нама укључујући и Олимпијске игре у Токију…

Наши кајакаши се очигледно не мире само с олимпијским сребром.

А сад у четверац

Већ данас Марко Томићевић и Мленко Зорић сешће у четверац заједно с Дејаном Пајићем и Владмиром Торубаровим и покушати да избори пласман у А финале. Они нису имали много заједничког рада, ни много заједничких трка али умели су и да пријатно изненаде. Да ли ће тако бити и у Рију?

– Е то ћемо тек да видимо јер нисмо веслали у четверцу ни приближно онолико колико у двоседу. Међутим, мислим да можемо да направимо добар резултат – рекао је Зорић.

Финале?

– Ништа унапред не можемо да кажемо ни да обећамо, уосталом видећемо сутра шта ће бити – додао је Томићевић.

Олимпијске медаље кануиста и кајкаша

1976. Матија Љубек, Ц1, 1.000 м    ЗЛАТО

1976. Матија Љубек, Ц1, 500 м       БРОНЗА

1984. М. Љубек, Мирко Нишовић, Ц2, 500 м        ЗЛАТО

1984. Милан Јанић, кајак, К1, 1.000 м        СРЕБРО

1984. М. Љубек, Мирко Нишовић, Ц2, 1.000 м     СРЕБРО

2016. М Томићевић, М.Зорић, К2, 1.000 м СРЕБРО

Грујић, Новаковић испод плана у Рију

Од нашег извештача

Рио – Ако се за неку нашау кајакашку посаду могло рећи да је кандидат за златну медаљу онда је то двосед на 200 м у којем веслају Марко Новаковић и Небојша Грујић. Актуелни су прваци Европе, на два учешћа на светским првенствима освојили су злато и бронзу, а о успесима на светским куповима да и не говоримо. Само једном од 2014. када су започели заједнички рад на освајању медаља, само на једном купу, и то ове године нису били међу три најбржа двоседа.
На жалост, нису то били ни на језеру Лагоа. То се можда могло насулити већ током квалификација када нису успели да се директно пласирају у полуфинале, а и у полуфиналу били су трећи, последњи двосед који је ушао у А финале. Оба пута закаснили су на старту, али чинили су то и раније па ипак достизали ривале.

Овог пута нису, а тако је било и у финалу, и на крају заузели су шесто место с 0,581 секунде заостатка за новим олимпијским шампионима Шпанцима Кравиотом и Тором. Друго место освојили су Литванци Ланкас и Раманаускас, а слаба утеха за нашу посаду било је четврто место светских првака Мађара Тотке и Молнара.

Да им је неуспех тешко пао потврђује и чињеница да нису дошли на заказан разговор с новинарима.

Ни Далма Ружичић Бенедак није успела да у А финалу једноседа дође близу позиције на којој се одлучује о медаљама. И она је стартовала нешто спорије од осталих, у средини трке чак је избила на трећу позицију, али је на крају била седма с 2,601 секунде за победницом Данутом Козак, бившом колегиницом из мађарске репрезентације.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.