Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на жртве јасеновачких логора смрти

Манифестацију у Доњој Градини, српском Јад-Вашему, код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије
Јасеновац: одузети лични предмети (Из фотомонографије „Злочини над Србима у НДХ” Јована Мирковића)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – У Доњој Градини, највећем стратишту из састава јасеновачких логора смрти, данас ће бити обележено 75. година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за време Независне државе Хрватске у Другом светском рату. Централну манифестацију у спомен-подручју „Доња Градина” код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије.

Српски званичници из Београда и Бањалуке раније су поручивали да ово место у Доњој Градини треба да постане место заједничког окупљања, сећања, учења, молитве и праштања, јер је то српски Јад-Вашем. Окупљање почиње у 19 часова код „Тополе ужаса”, док је за 20 часова предвиђен почетак програма и час историје. Најављено је да ће се посетиоцима обратити председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик. Паљењем свећа жртвама злогласног јасеновачког концентрационог логора негде око 21 час биће завршена манифестација. У Бањалуци ће у у девет часова бити служена литургија у Храму Христа Спаситеља.

Доња Градина налази се с друге стране реке Саве, преко пута Јасеновца, са којим је у време НДХ била повезана скелом којом су заточеници превожени. Како време одмиче, све је мање преживелих који се сећају монструозних начина ликвидације жртава у име НДХ и усташке идеологије, о којима данас сведоче и казани који су остаци фабрике сапуна који се правио од људских тела. У Доњој Градини је 105 масовних гробница, а накнадно су пронађене још 22 масовне гробнице.

Већина извора потврђује да је у јасеновачким логорима смрти убијено 700.000 људи, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 нејаке деце. Логори за децу и смрт 20.000 малишана јесте оно што стратишта НДХ разликује и издваја од сличних нацистичких стратишта у свету. Израелски Јад-Вашем центар располаже податком о 700.000 жртава геноцида у логору Јасеновац. Центар „Симон Визентал” у Лос Анђелесу процењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста. Само у поткозарској општини Козарска Дубица убијено је више од половине становништва, што говори колике су размере страдања.

По свим изворима, 1942. је била година највећих масовних убијања и у Јасеновцу, Старој Градишки и радним командама по селима. Процене о броју убијених само у овом периоду, то јест током 1942, веома су различите, али се све слажу у томе да се радило о више десетина хиљада жртава.

Концентрациони логор Јасеновац је највећи логор на простору некадашње Југославије и југоисточне Европе, а по броју жртава он се може поредити с великим нацистичким концентрационим логорима. Оно у чему су сагласни сви они који су се озбиљно бавили истраживањем страдања у јасеновачким стратиштима јесте да је по систематском бестијалном убијању Јасеновац без премца међу другим концентрационим логорима и логорима смрти.

У Хрватској, ипак, и данас постоје намере да се умање размере страдања у Јасеновцу, па чак и да се он представи као радни логор. Мада је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић под великим притиском из света, насталим услед обнове усташтва и бојкота државне комеморације у Јасеновцу од стране Јевреја и Срба, изјавила да је усташки режим био злочиначки, у тој земљи нису спласнула настојања да се размере страдања умање. Кад власти у Хрватској говоре о злочинима усташког режима, неретко посежу за осудом свих тоталитаризама и злочина почињених у њихово име, чиме настоје да изједначе жртве усташког и комунистичког режима, а Јасеновац са Блајбургом. То охрабрује десницу и доводи до тога да усташка идеологија у овој држави и 75. година од почетка ових монструозних убистава има све више поклоника.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.