Сећање на жртве јасеновачких логора смрти

Од нашег сталног дописника
Бањалука – У Доњој Градини, највећем стратишту из састава јасеновачких логора смрти, данас ће бити обележено 75. година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за време Независне државе Хрватске у Другом светском рату. Централну манифестацију у спомен-подручју „Доња Градина” код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије.

Српски званичници из Београда и Бањалуке раније су поручивали да ово место у Доњој Градини треба да постане место заједничког окупљања, сећања, учења, молитве и праштања, јер је то српски Јад-Вашем. Окупљање почиње у 19 часова код „Тополе ужаса”, док је за 20 часова предвиђен почетак програма и час историје. Најављено је да ће се посетиоцима обратити председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик. Паљењем свећа жртвама злогласног јасеновачког концентрационог логора негде око 21 час биће завршена манифестација. У Бањалуци ће у у девет часова бити служена литургија у Храму Христа Спаситеља.

Доња Градина налази се с друге стране реке Саве, преко пута Јасеновца, са којим је у време НДХ била повезана скелом којом су заточеници превожени. Како време одмиче, све је мање преживелих који се сећају монструозних начина ликвидације жртава у име НДХ и усташке идеологије, о којима данас сведоче и казани који су остаци фабрике сапуна који се правио од људских тела. У Доњој Градини је 105 масовних гробница, а накнадно су пронађене још 22 масовне гробнице.

Већина извора потврђује да је у јасеновачким логорима смрти убијено 700.000 људи, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 нејаке деце. Логори за децу и смрт 20.000 малишана јесте оно што стратишта НДХ разликује и издваја од сличних нацистичких стратишта у свету. Израелски Јад-Вашем центар располаже податком о 700.000 жртава геноцида у логору Јасеновац. Центар „Симон Визентал” у Лос Анђелесу процењује да је у Јасеновцу убијено око 600.000 Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста. Само у поткозарској општини Козарска Дубица убијено је више од половине становништва, што говори колике су размере страдања.

По свим изворима, 1942. је била година највећих масовних убијања и у Јасеновцу, Старој Градишки и радним командама по селима. Процене о броју убијених само у овом периоду, то јест током 1942, веома су различите, али се све слажу у томе да се радило о више десетина хиљада жртава.

Концентрациони логор Јасеновац је највећи логор на простору некадашње Југославије и југоисточне Европе, а по броју жртава он се може поредити с великим нацистичким концентрационим логорима. Оно у чему су сагласни сви они који су се озбиљно бавили истраживањем страдања у јасеновачким стратиштима јесте да је по систематском бестијалном убијању Јасеновац без премца међу другим концентрационим логорима и логорима смрти.

У Хрватској, ипак, и данас постоје намере да се умање размере страдања у Јасеновцу, па чак и да се он представи као радни логор. Мада је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић под великим притиском из света, насталим услед обнове усташтва и бојкота државне комеморације у Јасеновцу од стране Јевреја и Срба, изјавила да је усташки режим био злочиначки, у тој земљи нису спласнула настојања да се размере страдања умање. Кад власти у Хрватској говоре о злочинима усташког режима, неретко посежу за осудом свих тоталитаризама и злочина почињених у њихово име, чиме настоје да изједначе жртве усташког и комунистичког режима, а Јасеновац са Блајбургом. То охрабрује десницу и доводи до тога да усташка идеологија у овој држави и 75. година од почетка ових монструозних убистава има све више поклоника.