У почетку беше само на српском језику и на два писма, ћириличном и латиничном. Од те прве е-Библије прошло је 16 година. Њену најновију верзију данас чине Свето писмо на 35 језика и мултимедијални, аудио и визуелни садржај, све спаковано на један диск и једноставно за коришћење и претраживање.
Пројекат су те 2000. године осмислили економиста са „Мајкрософтовим“ сертификатом Милутин Лилић и Слободан Јовановић, руководилац рачунарског центра РТС-а. Библија на диску објављена је у издању Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Током година пројекат је растао, допуњавао се новим језицима, међу којима су грчки, хебрејски, латински, мађарски, арапски, шпански... У израде каснијих верзија укључио се и Иновациони центар Машинског факултета у Београду, партнер је постао и ПГП РТС, а ауторски тим, осим Лилића, чинили су још и професор Дарко Танасковић, оријенталиста, Александар Седмак, директор Иновационог центра...
Електронско Свето писмо Старог и Новог завета омогућава корисницима да библијске текстове читају паралелно на више језика, да пореде преводе, једноставно врше претрагу по књигама и поглављима. Посебан део чини лексикон личних имена и појмова, попут Аврам или Јован Крститељ, који осим различитих транскрипција у посебном прозору издваја делове текста где се појмови појављују. Лексикон је урађен на седам језика. Електронска Библија обухвата књиге Светог писма различитих хришћанских цркава, православне, католичке, протестантских. Њен део је и Танах, јеврејска Библија. Састави део, од прве верзије, до последње, треће, увек су били и мултимедијални садржаји. То су слике оригиналних пергамената са деловима Светог писма, аудио-снимци читања делова Библије на више језика, али и духовна музика различитих хришћанских народа инспирисана светом књигом.
Сећајући се почетака Библије на це-деу, Милутин Лилић, један од њених идејних твораца, каже да је патријарх Павле благословио да та прва верзија буде објављена и на латиници.
– Наш пројекат тада је описан као улазак Српске цркве у 21. век. Примерак е-Библије уручио је 2000. премијер Зоран Ђинђић челницима „Мајкрософта“ Билу Гејтсу и Стиву Болмеру. Пет година касније, вишејезично издање Светог писма добио је и тадашњи папа Бенедикт Шеснаести – истиче Лилић.
Програм омогућава упоређивање и паралелно читање на више језика, а све то пропраћено илустрацијама
На диску, за који један од његових аутора каже да је намењен и стручњацима и обичним читаоцима, корисници могу да упознају списе које су различите хришћанске цркве уврстиле у своје Свето писмо. Лилић објашњава да су 66 књига Старог и Новог завета саставни део Библије за већину хришћанских деноминација. Број књига које су уврштене у канонске није исти за све цркве, па неке хришћанске Библије садрже списе којих у другима нема. Лилићева е-Библија обухвата 90 књига.
– Света књига хришћана за мене је умногоме и песничка, може се читати и као поезија. Њена традиција и историја спајају многе народе, у њој је садржана најкомплетнија историја човечанства – објашњава Лилић како он види књигу са којом је у Европи почела историја штампарства и која је једна од најчешће штампаних књига на свету.
Из вишејезичне Библије родиле су се идеје за друге пројекте који су у вези са њом. Једна од њих била је и стварање новог типа е-преводиоца, програма чија би се лингвистичка база података црпила управо из фонда речи и фраза који чине вишејезични текстови Светог писма. Та база тренутно је у фази пилот-пројекта. Такође, трећој, последњој верзији Библије на компакт-диску Лилић је додао и Свето писмо преточено у музичко-сценски израз. То је ораторијум назван „Логос кантата“ у којем се библијски стихови певају на 11 језика, а компоновао га је управо Лилић. Модерна кантата, како објашњава њен аутор, компонована је за симфонијски и поп оркестар, хор и солисте који је изводе на италијанском, хебрејском, грчком, енглеском, српском, хрватском, руском, немачком, француском, шпанском и португалском језику.
Лилић ће трећу верзију е-Библије на 35 језика поклонити и члановима нове Владе Србије и премијеру. Аутор пројекта намерава да се писмом обрати Вучићу и затражи подршку и сарадњу Владе. Између осталог, он предлаже да будући да је уметнички део пројекта рађен на „Епловој“ платформи да се ова велика компанија позове да формира свој српски огранак у нашој земљи.
