Прави пут

Ауто-пут Ниш–Мердаре–Приштина ће се градити, а већ се многи питају зашто нам то треба? Зар ћемо градити пут ка Косову и Метохији и даље ка Албанији? Ко ће смети да путује туда када нам је памћење замућено крвљу? Као да смо заглављени у „Орање Марка Краљевића“, без свести да је само у песмама тај епски јунак, а заправо турски вазал, орао турске друмове.

Тај пут треба градити као и све друге.

Драч нам може постати једна од најближих лука. Ближи нам је само Бар, али до њега је тешко стићи, Ријека је на 550, док је Солун већ на око 650 километара. И све су то данас за нас стране земље.

Сигурно ће се многи спорити о томе да ли је пут преко Приштине „зелена трансверзала“ или пут који повезује земље и народе. Постоје карте које приказују да је од Софије у Бугарској до Драча у Албанији предвиђена градња руте 7. Па тако произлази и да су православни Бугари на „зеленој трансверзали“, која, чињеница је, даље води ка Турској.

И ми смо смислили Коридор 11 који кроз централну Србију иде ка Чачку, а требало би једног дана, који чекамо деценијама, да се споји са црногорским делом. Е тек тада ће то бити најбољи пут до мора. Нико нам не може бити крив што нисмо завршили ауто-пут од Баточине до Крагујевца и даље ка Прељини, што немамо обилазницу око Београда...

Сигурно је да ће новим ауто-путом ка албанској обали, када се изгради, прво кренути шлепери са робом. Чињеница је да са Косовом имамо веома значајну трговинску размену, да је спољнотрговинска размена са Албанијом у порасту и да је суфицит на нашој страни. Трговци не хају за политику, циљ је зарада.

Ко је ишао ка Пролом Бањи зна како је лепа, али и опустела, запарложена Топлица. Савремени друм може оживети овај крај. И у далекој историји овуда је водио један од трговачких путева. Латинска црква из 14. века у Прокупљу сведочанство је присуства трговаца из Дубровника.

Ако ми уместо кафана поред пута, пумпи, ауто-механичарских радионица почнемо опет да дижемо куле и утврђења – неће бити вајде. А народ мора од нечег да живи. Ако има посла има и људи, пуне се школе у којима се могу ишчитавати историјске свеске.

Још давне 1878. године на Берлинском конгресу Србија је, уз самосталност и припајање Топличког округа, добила и обавезу да изгради пругу ка југу. И тада је Запад у виду Аустроугарске тражио начин да транспортује своју робу, а сада смо у сличној ситуацији.

Тада смо градили пругу ка Турској чија је граница била у месту Ристовац. Османска империја није нам тада била пријатељ.

До сада је студија изводљивости за деоницу Ниш–Мердаре финансирана из WIFB фонда, који је под окриљем Европске уније основан ради подршке земљама западног Балкана, а исти је извор финансирања Приштине за деоницу Мердаре–Приштина. Процена је да ће наших непуних 100 километара овог ауто-пута коштати 850 милиона евра. Колико ће нас стварно коштати – тек ћемо видети.