Понедељак, 16.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА ДАНАС МИЛОШЕВИЋ ЗНАЧИ СПС-У

Урамљују ли социјалисти поново Слобину слику

Милошевићева политика је раскрстила сама са собом оног тренутка када је поражена. И она је, што је најважније, прошлост. Ово је ново време и захтева нову политику, рекао је Дачић прошле године за „Политику”
Слободан Милошевић говори на контрамитингу 1996. године (Фото Д. Ћирков)

Милутин Мркоњић је јуче обишао гроб Слободана Милошевића у Пожаревцу. Почасни председник СПС-а каже да због одласка на манифестацију посвећену јасеновачким жртвама у Доњу Градину није у могућности да се данас, на Милошевићев рођендан, заједно са својим партијским друговима из Пожаревца поклони сенима некадашњег председника СРЈ.

Иако је прошло више од десет година откако је умро у хашкој самици, Милошевић и даље носи политички набој који оштро поларизује политичку јавност, због чега је и уздрмао владајућу коалицију. Повод је било тумачење дела хашке пресуде Радовану Караџићу, у којој се констатује да Србија и Милошевић нису одговорни за злочине у БиХ. Ситуацију је додатно закувала и најава покретања иницијативе за подизање споменика „вожду деведесетих”, али и све гласније Дачићево позивање на Милошевићеве међународне заслуге, пре свега у формирању Републике Српске.

Зато се и поставља питање – шта политичко наслеђе Слободана Милошевића данас значи социјалистима.

Међу онима који су сада део власти, неко Милошевићеву фотографију држи на зиду, а неко једном годишње оде до Пожаревца, иако су се и једни и други трудили да Милошевића што ређе помињу. Бар до пре неколико недеља.

Његови најближи сарадници Мркоњић и Шаиновић сматрају да су нераскидиве везе Милошевића и садашње левичарске политике СПС-а. „Слободан је најкарактернији и најдоследнији политичар којег је Србија икада имала”, тако, у једном даху, Мркоњић почиње разговор за „Политику”.

Млађа гарда социјалиста не дели то усхићење заоставштином оснивача партије, говорећи да би требало пустити историчарима да дају суд о том времену и  овом лидеру.

После смрти Слободана Милошевића, многима је изгледало да је с њим сахрањено и његово политичко наслеђе. Тадашње жестоке фракционашке борбе за челно место у партији упућивале су на закључак да се на политичкој сцени више неће појавити нико и ништа што би поново оживело све оно што је отишло с Милошевићем. Нови лидер СПС-а Ивица Дачић се протеклих година више пута оградио од Милошевићеве политике и дуго није отишао на његов гроб. Одговарајући на ове критике, Дачић је својевремено за „Политику” објаснио да је „политика Слободана Милошевића била политика његовог времена”.

„Она је раскрстила сама са собом оног тренутка када је поражена. И она је, што је најважније, прошлост. Ово је ново време и захтева нову политику”, рекао је Дачић.

Мркоњић, који држи Милошевићеву фотографију у кабинету на Студентском тргу, има разумевања за поједина Дачићева лева скретања и не сећа се ових речи.

„Дачић је модеран и практичан политичар који је сачувао партију. Да није тако поступио, питање је да ли би СПС данас играо важну улогу на политичкој сцени Србије. Можда су његове изјаве погрешно протумачене. Да би одржао континуитет СПС-а, Дачић је морао да бира између опстанка и нестанка партије, па је прилагођавао политику актуелној друштвеној ситуацији и такав прагматизам је спасао партију”, сматра Мркоњић.

Да ли због тог прагматизма, Дачић, кога су донедавно у странци оптуживали да се олако одрекао Милошевића, у последње време се све чешће позива на наслеђе бившег председника Југославије. Поред постизања Дејтонског споразума, он му у заслуге ставља и усвајање Резолуције 1244, у којој се Косово и Метохија сматрају саставним делом Србије, а сматра га заслужним и за постојање Републике Српске. О некадашњем лидеру Дачић је говорио и на изборној конвенцији СПС-а почетком априла, на којој је специјални гост био Милошевићев унук Марко. Пре неколико дана Дачић је отишао корак даље и затражио да бивши председник Србије добије своју улицу и споменик у Београду.

Никола Шаиновић, некадашњи близак Милошевићев сарадник, не жели да коментарише ову иницијативу, али сматра да је Ивица Дачић наследник континуитета и борбе за модерну левицу.

„Социјалистичка идеја нема само персоналну страну, јер је изражавају лидери. Није СПС у ситуацији каква је била деведесетих година и, срећом, ништа у окружењу није исто, али је важно задржати континуитет социјалистичке мисли и заштите виталних интереса српског народа у другачијим условима”, истиче Шаиновић.

Један од младих социјалистичких функционера који није хтео да га именујемо каже да ће партија задржати све добро за шта се Милошевић залагао, а то су левичарске идеје, а да ће негативни сегменти те политике остати у прошлости.

„Ми смо партија која је утемељена пре четврт века и већина грађана нас перципира као наследника једине партије из једнопартијског система која, када је имала апсолутну власт, није продала ниједно предузеће, а права радника су поштована. То су идеје које су младима данас прихватљиве”, наводи овај социјалиста који је имао свега неколико година када је СПС основан.

Управо млади који се не сећају се трагичних деведесетих представљају потенцијално добар извор гласова СПС-а. Њих социјалисти покушавају да придобију преко друштвених мрежа. Дачић као политичар који вешто хода између кишних капи сада је пласирао причу о некадашњем председнику Србије и његовим националним заслугама, покушавајући да придобије незадовољне грађане који су 2000. године подржавали Милошевићеву смену, јер су све партије после 5. октобра изневериле очекивања грађана.

Још један од разлога зашто се Дачић вратио социјалистичкој бази јесте што се увек преко Милутина Мркоњића, Николе Шаиновића, „Дејтона”, Резолуције 1244 и Милошевићевог унука Марка може озбиљно обраћати слобистичком делу те базе. Уз то, и са отвореним комунистом Јошком Брозом, лидер социјалиста је намигнуо и оном титоистичком делу базе.

Др Невен Цветићанин из Института друштвених наука напомиње да постоктобарске политичке елите нису постигле никакве резултате на реформи државе и подизању стандарда, што је отворило простор да Милошевић данас није више негативни лик као што је то био пре десет година, што данас вешто користе социјалисти.

„Поводом његове смрти у Хагу, рекао сам да је Милошевић наш Наполеон јер је једини лидер неке европске земље који је скончао у затвору који су направиле стране силе. И као такав има нешто бонапартистички у себи, јер је покушао је да буде главни балкански играч и није му успело. Уз све контроверзе око његовог лика, биле оне позитивне биле негативне, он је био историјска личност којој не можемо судити црно или бело”, закључио је Цветићанин.

Коментари65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.