Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Закопавај то, рано је

Репетитор посред тврђаве Љеш (Фото: Н. Ђурић)
Детаљ из Културног центра Срба у Скадру

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Ништа није случајно, па није било ни у оно доба, пре више од сто година, када неимари градише и саградише тврђаве – бране од освајача. А да тврђава не би била само камена ледница, утврда, осматрачница, одашиљач лепих и судбоносних порука, већ и „стража” над родиљама, околне оранице су сађене, каква је винова лоза у подножју Скадра. У то доба, на размеђи 13. и 14. века, владар Скадра испод овог каменог града Лека Захаровић подиже највећи виноград на Балкану.

Док он подизаше винограде, од тврђаве Љеш до Скадра на том потезу од 50 километара било је 50 цркава, док није 1800. године почео да јача католицизам. Онда православне цркве одлазише „силом војске и новца” у „друговјеру”, а након тога немали број њих бива порушен.

На путу од Скадра ка Тирани, неколико километара пре луке Медово, где је страдало 395 добровољаца из Америке на путу ка Црној Гори, налази се тврђава Љеш.

Љеш је значајна раскрсница аутомобилских путева за Драч, Тирану, Скадар и Свети Јован (Шенђин). Од Љеша је Дрим низводно плован за мање бродове, а на обали мора је лука Свети Јован.

У Првом балканском рату, 18. новембра 1912, Љеш заузимају делови српске Дринске дивизије и Шумадијско-албанског одреда. Преко Љеша зими 1915–1916. прелази већи део српске војске при повлачењу на југ из Србије, током Првог светског рата.

Скоро да нема православца, а да није чуо за Љеш јер он крије многе тајне православља.

„На тврђави Љеш је Црква Св. Николе из 13. века. Била је то велелепна грађевина. Док су копали темеље за заштитну надстрешницу древних остатака покрај темеља на зидовима православног храма, показала су се ћирилична слова, писмо ћирилично. Када је то видела власт, одмах је саопштила: ’Закопавај то. Рано је.’ Није рано, давно је требало осветлити сваки темељ наших светиња. На то нас обавезује вера и потомство”, каже нам наш домаћин, председник удружења Срба и Црногораца „Розафа Морача” Павле Брајовић. „И да не заборавим – Љеш је срце ове овде Љешанске нахије.”

Испод тврђаве Љеш налази се повећи споменик Скендербегу.

„Тврђава Скадар је највисочија од свих тврђава одавде до Ловћена. Она је извидница и сабирница свих оних погледа и гласова које су долазиле до ње, а одатле слате су право на Ловћен, Цетињу на знање”, каже нам Брајовић, показујући скадарске бедеме.

Како нам објашњава наш саговорник, тврђаве су се „дозивале” тако што су грађене како би се слале поруке, па је тако у овом делу Албаније тако да се са тврђаве Љеш види Скадар, па онда следи поглед са тврђаве Дања на Скадар, са Дривац на Скадар, са тврђаве Баљећ опет на Скадар и са Скадра на Ловћен, односно Цетиње – па све до Авале и Смедерева.

Управо у то доба и Српско Цетиње, како су називали и православци у Албанији, бележи да је од 1343. Љеш био у саставу Душанове Србије, а да га 1361. присвајају Балшићи.

И да се не заборави – Љеш је од најранијих времена био епископско седиште, али се само за пет цркава сачувао помен. Катедрала је установљена 1459. у обновљеној Цркви Св. Николе, у којој је 1468. сахрањен Скендербег.

Град се помиње и у старим српским изворима. Ево тог цитата: „Ниже Широкога Брода у Лешу беху 1368. господа зетска Срацимир и Ђурађ”, прича нам свештеник Радомир Никчевић, који већ деценију око православне светиње у Скадру и Враки окупља Србе и Црногорце.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.