недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Порушени храмови Јекатеринбурга (1)

Питао сам човека поред мене питао сам шта се дешава, а он ми је рекао да се на том месту некада налазио најлепши православни храм у Јекатеринбургу. Вели да је храм био копија једног храма из Санкт Петербурга и да је после револуције вандалски срушен, а да се под уличним плочама и Лењиновим спомеником налазе темељи храма и гробови неких архијереја
Споменик оснивачима града (Пиксабеј)

Неколико недеља после доласка у Јекатеринбург, желећи да боље упознам град, кренуо сам у шетњу. Претходно су ми рекли да се у центру града реновира главни трг и један део леве стране Лењинове улице. Шетао сам десном страном, а на левој су били грађевински радници и машине. Реновирање је увелико трајало. Приближавао сам се згради Јекатеринбуршке думе, а поред мене се зауставио ауто. Из њега је изашло неколико свештених лица, а у гепеку се налазио ковчег за посмртне остатке.

На другој страни улице стотинак људи стоји и посматра шта се дешава. Придружујем им се. Јасно је било да су пронађени нечији посмртни остаци. Видео сам и један мали надгробни споменик на коме је нешто писало. Нисам видео шта пише. Првог човека поред мене питао сам шта се дешава, откуд ту надгробни споменик и о каквим посмртним остацима је реч. Он ми је рекао да је на том месту некада био најлепши православни храм у Јекатеринбургу.

Говорио је да је храм био копија једног храма из Санкт Петербурга и да је после револуције вандалски срушен. Под уличним плочама и даље под Лењиновим спомеником налазе се темељи храма и гробови неких архијереја. Његове речи у мени су пробудиле жељу да пронађем фотографију храма. Тражећи фотографију храма долазио сам до информација које су за мене биле више него страшне. Знао сам још одраније да су почетком тридесетих година прошлог века рушене цркве, знао сам да је у Москви срушен и Храм Христа Спаситеља.

Испоставило се да сам знао јако мало. На главном тргу у Јекатеринбургу, непосредно пред револуцију налазиле су се зграде банака, прве мушке гимназије, многе продавнице. Све су биле у разним стиловима и одсликавале су неко време.

Главни симболи трга и града били су споменик цару Александру Другом и Богојављенски храм. Даље источно од споменика у продужетку Лењинове улице на левој обали Исета налазио се Храм Свете Катарине. Јужно од споменика где се секу улице Малишева и 8. марта налазили су се храмови Велики и Мали Златоуст. Прелепи храмови, у том времену и архитектонски доминантни објекти, налазили су се на око триста метара удаљености један од другога.

Преко пута споменика, на другој страни садашње Лењинове улице, налазила се двоспратна зграда трговинског центра изграђена у стилу класицизма. Споменик цару откривен је 1906. године. Новац за изградњу споменика скупљан је 25 година. Цар је познат по многим реформама, а његова реформа села подразумевала је укидање кметства.

Земљопоседници више нису могли да располажу са кметовима, нису могли да их кажњавају и селе. Многи у руском друштву били су против тих реформи. На крају је на цара извршен атентат, убијен је, али његови закони су остали. Споменик је означавао захвалност цару и поштовање према његовим делима.

Постоље споменика била је узвишена коцка до које је са свих страна водило по десетак степеника. Било је израђено од уралског мермера. На сва четири стуба били су светиљници. Постоље је постављено једанаест година пре откривања споменика. Скулптура од ливеног гвожђа израђена је у Каслинском заводу. Представљала је цара у природној величини, у униформи без шињела. У десној руци је био свитак на коме је писало 19. фебруар 1861. (датум укидања кметства). У тексту на постољу споменика такође је споменут тај датум.

На почетку револуције скулптура је скинута са постоља, касније и уништена. Убрзо после тога на постоље је постављена статуа слободе, по узору на америчку скулптуру. Она је представљала девојку која стоји на кугли, на глави има круну и у десној руци над главом држи бакљу. Величина фигуре била је у несразмери са постољем, посебно кад се гледа из далека. Током 1918. године погинули револуционари сахрањивани су на простору око споменика.

Једна од сачуваних цркви у Јекатеринбургу (Пиксабеј)

У њихову част направљен је и меморијални комплекс, чија конструкција је била од дрвета. Убрзо после тога лоша копија америчке скулптуре је скинута, а постоље је остало. После неколико месеци Бели су заузели град. Склонили су дрвену конструкцију, а посмртне остатке преместили на место где се данас налази Парк Комунаров.

Покушавали су да сруше велики део своје прошлости. Историја говори да су раније они који су освајали и поробљавали наше земље рушили наше, да би њихово дошло у први план. Те године људи су рушили своје, а били су суровији него туђинци.

У јулу следеће године у град су се вратили Црвени. На празно постоље поставили су скулптуру која је представљала главу Карла Маркса. Већа несразмера и још лошије решење него претходно. Већ следеће године преместили су је на Вазнесењскују горку (ни тамо се није дуго задржала – 1932. уместо ње је постављена скулптура једног омладинца, а 1959. другог и непознато је где се сада налази).

На постољу се појавила нова скулптура (рад скулптора Стјепана Ерзја) која је представљала потпуно голог мушкарца. Звала се Ослобођени рад. Иако је авангардна уметност у том периоду била модерна, народ није желео да схвати уметника и скулптуру је назвао „Голи Вањка”. Многи људи су долазили на трг са циљем да пљуну скулптуру. После неколико година у структурама власти појавили су се више конзервативни људи и њиховом заслугом скулптура је 1925. године склоњена са постоља. Непознато је где се налази. По једној претпоставци, исечена је на ситне комаде који су бачени у градски пруд.

Постоље је имало исту судбину као и православни храмови у његовој близини. Напади на религију у читавом Совјетском Савезу те 1930. године достигли су врхунац. Доношене су одлуке које су брзо и извршаване, а које су у дотадашњој историји незабележене. Људи које је неко убедио да граде нови свет почели су да руше своје храмове, цркве и споменике.

Покушавали су да сруше велики део своје прошлости. Историја говори да су раније они који су освајали и поробљавали наше земље рушили наше, да би њихово дошло у први план. Те године људи су рушили своје, а били су суровији него туђинци. Није било битно ни о каквој културној знаменитости је реч, ни ко ју је пројектовао, ни ко ју је изградио, ни који стил је у питању, битно је било да нестане са лица града. Слагали су их и да ће то лице бити лепше и да ће нови свет бити бољи.

Све је било обрнуто, али су нестали они који нису смели нестати – они којима су се сви до тада дивили и којима се и сада после толико година дивимо. Велелепни храмови били су симболи градова. Једни су били посвећени неким светитељима, други историјским личностима, а сваки је стилом у коме је изграђен показивао нешто своје. Сваки је имао своју оригиналност. Утешно је што нису успели потпуно да их сруше. Срушили су их на трговима на којима су изграђени, удаљили су их из њихових градова. Заузели су њихова места, поставили на њих неке своје. Мислили су да ће после тога бити само они. Заборавили су да постоје људи који знају шта су вредности. Људи који ће те вредности чувати у сећањима, у причама, на фотографијама. Фотографије су нама који смо рођени много касније омогућиле да се и сада дивимо оном што је стварно, што је изграђено са жељом да град буде лепши. Не само лепши већ и бољи. Фотографије су градовима сачувале симболе, а нама су омогућиле да их видимо, да им се дивимо, али и да прижељкујемо њихов повратак. 

Коментари7
8c6b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља