​Просипање музичке боје

Владан Вучковић Паја, гитариста и композитор, објавио је осми по реду ауторски албум назван кратко – „Енформел”. Инспирисан енформелом, правцем у сликарству, који је настао након Другог светског рата као реакција уметника на сав бесмисао људског страдања, Вучковићевих десет композиција својеврсни је одговор на бесмисао тренутних конфликата у свету, који подсећају на увод у Трећи светски рат.

– У том сликарском правцу није било пејзажа, портрета... Уметници су преко платна просипали сликарске боје и правили нешто што јесте уметност, али није била оивичена формом. Најчувенији представник је велики амерички сликар Џексон Полок, чија дела достижу вртоглаво високе цене. Наравно, без претензије да се поредим с једним великим Полоком, и ја сам своју музику правио на сличан начин, иако она није потпуно ван форме. Уметници не могу да мењају свет, али могу да указују на проблеме који су свима видљиви. Свирао сам шта ми душа хоће и као што је Полок просипао своју боју по платну, ја сам просипао музичку боју – каже Владан Вучковић, напомињући да на овом осмом албуму, за разлику од свих претходних, није правио никакве музичке теме.

– Моје музицирање на гитари базира се на импровизацији. Музика је компонована, али соло деонице су биле плод тренутног надахнућа које је улазило у дефинитивни снимак. Као, на пример, тема из култног филма „Ловац на јелене”, али контра. Та композиција има јасну препознатљиву тему коју сви можемо да отпевамо или одзвиждимо. А мој контрапоступак на овом албуму јесте да нема теме већ је албум базиран на импровизацијама. И ово је још један у низу мојих „ворлд мјузик” албума. Има свега помало, наслања се на џез, фјужн, има и реге мотива, инструменталних балада... Једини гост на албуму је саксофониста Никола Демоња, који је свирао нумеру „Енформел 4”, и то је доста освежило звук – истиче Вучковић.

Албум на којем су све композиције под истим називом – „Енформел”, уз који иду бројеви од један до десет, изашао је крајем јуна и већ се завртео на радију и побрао неколико добрих рецензија. Почетком септембра Владан Вучковић ће га представити широј публици.

– Досад сам радио концерте након сваког албума, а како је растао број албума тако се мењао и концертни израз. Та моја музика на „Енформелу” делом је компонована, а делом је плод тренутка. Када сам одсвирао албум схватио сам ко су ми узори. Схватио сам да је овде на неки начин „своје прсте умешао” један Дејвид Гилмор из „Пинк Флојда”, али и Џое Пас, па чак и Принс. Заправо, у време када сам градио сопствени стил највише сам управо Принса слушао. Изашао је и спот за „Енформел 4” с Демоњом. За свих осталих девет композиција направљене су видео-анимације, које су постављене на „Јутјубу”, и то смо све успели захваљујући издавачу „Мултимедија мјузику” уз подршку Сокоја – каже Паја Вучковић.

Уз промоцију албума наш познати гитариста наставља сарадњу са Здравком Чолићем и Кикијем Лесендрићем.

– И даље сам гитариста на точковима. Са Здравком наступам 26. у Зрењанину, а са Кикијем смо за две недеље, од 24. јула до 10. августа одсвирали десет концерата. То је Кикија подсетило како се некада, осамдесетих, по 200 концерата годишње свирало. Напросто, невероватно! – каже Владан Вучковић Паја.

Препуштање спонтаности

– Инспирисан енформелом, на овом албуму препустио сам се спонтаности, случајности и тренутним расположењима у процесу стварања ауторске музике. Форма је у другом плану, непредвидива и необавезна. Музички ослонац пронашао сам у електронској репетитивној музици. Слободу стварања супротставио сам свакој врсти друштвеног конфликта и албум назвао „Енформел” – објашњава Владан Вучковић Паја.