Света Софија је болна опомена

Промене у свету су сталне и не дешавају се увек на добробит човечанства. Такав је и покушај самопроглашене републике Косово да постане чланица Унеска и да српску баштину на простору Косова и Метохије, која иначе највећим делом припада средњем веку, византијском наслеђу српског народа, мимо свих научних чињеница и артефаката, припише народу коме не припада, и што је још погубније, да повери на чување светиње онима који их континуирано, деценијама, руше и скрнаве, рекао је председник Републике Србије Томислав Николић, проглашавајући отвореним, као високи покровитељ, највећи до сада, 23. Међународни конгрес византијских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду. То је први сусрет византолога у српској престоници, после давне 1927. године, а окупља око 1.400 научника из 49 земаља.


Председник Николић уручује орден академику Љубомиру Максимовићу (Фото А. Васиљевић)

Председник Николић подсетио је и на извештај Унеска о томе да се четири српска манастира на Косову и Метохији, из византијског периода, налазе на листи угрожене светске културне баштине и да су угрожени управо од оних који се препоручују да их чувају.

– Моја је дужност и обавеза да вас, као председник Републике Србије, али и као човек, подсетим о речена огрешења о научну истину, уверен у то да ћете као научници посвећени својој струци и истини, свакако пронаћи мотив да се још више заинтересујете за двојако угрожену српску византијску баштину на простору Косова и Метохије, угрожену неистинама и покушајем фалсификовања историјских чињеница, али угрожену и дословно, до физичког уништења – додао је Томислав Николић.

У духу овог конгреса византијских студија, које теже томе да повежу прошлост са садашњошћу, председник је подсетио и на поуке историје Византије, њеног слома за време Константина XI Палеолога, који је по својој мајци био Драгаш и који се за помоћ у борби против неверника обратио Европи. Међутим, доживео је да га опљачкају крсташи, а Венеција из Византије однесе много уметнички вредних дела.


Високе званице на отварању конгреса (Фото А. Васиљевић)

– За мене је болна опомена и упозорење то што је Света Софија, првобитно изграђена као хришћанска црква, у граду новог имена – Истанбулу, у своје доба постала најпознатија џамија. На Косову се не чува само српска, чува се европска култура, светско памћење. Молимо вас на нам помогнете у ношењу тог часног крста. Сами смо и осећамо се као Драгаш – речи су председника Николића.

Овом приликом председник Николић уручио је Сретењски орден другог степена Византолошком институту САНУ за нарочите заслуге у промоцији византијског наслеђа на тлу Србије и допринос у проучавању и развоју светске византологије, а говорио је и о угледу Византолошког института САНУ у међународној академској заједници, због чега му је и указана част да буде домаћин овога скупа. Орден је у име Византолошког института САНУ примио академик Љубомир Максимовић, дугогодишњи директор Института.

– Видим једну ширу поруку у овом гесту. Многи посленици хуманистичких наука забринути су због тога што се у модерном технолошком окружењу осећају потиснутима. Ово одликовање једној институцији, која се толике године бави искључиво хуманистичким дисциплинама, подстиче, такође, један круг колега из других институција на заједнички рад, што у овој земљи треба да буде више заступљено. Ово одликовање схватам као почетак тога – истакао је академик Максимовић захваљујући се на примљеном одликовању.  


Конгрес се одржава на Филолошком факултету у Београду (Фото А. Васиљевић)

Бојан Бугарчић, представник Српске националне комисије при Унеску, указао је на то да се данас губе многи људски животи и уништавају се споменици културе, међу којима се налазе и многи византијски споменици, са листе угрожене светске баштине. Због тога је подвукао важност подршке археолошким, историјским, теолошким, филолошким истраживањима византијске цивилизације и њеног наслеђа у данашњем свету.

Председник Међународне асоцијације византолога Јоханес Кодер говорио је о томе да се у данашњем времену и те како може учити од византијског искуства, упркос мишљењима скептика да се за византијске студије интересују само научници из ове области, као једна „угрожена врста”.

– Историјско знање може да буде корисно због дубљег разумевања развоја рационалних или ирационалних политичких поступака у нашем времену. Без обзира на то да ли политичари одређених земаља прихватају прошлост, њихово национално наслеђе је присутно. Византијско наслеђе присутно је у многим друштвима источне и југо-источне Европе, не само у вери или у навикама, већ у и политичким институцијама и социјалној структури – рекао је Јоханес Кодер, додајући и то да ће у фокусу овог конгреса бити и шира, мултикултурна подручја, као што је европско медитеранско подручје, те интензивна историјска размена идеја са исламским светом, а не само националне историје. 

Свечаности су присуствовали чланови Владе Републике Србије, представници Српске православне цркве, других цркава и верских заједница, председник САНУ Владимир Костић, академици и представници академске заједнице. У музичком делу програма наступили су Дивна Љубојевић и хор „Мелоди”, као и пијанисткиња Јелена Ђајић.