Мање отпуштања у јавном сектору

Први наступи министарке државне управе и локалне самоуправе Ане Брнабић запосленима у јавној управи који страхују од отказа вероватно звуче као музика за уши. Јер, како је рекла, успешна фискална консолидација дала је простора влади да не мора да жури са рационализацијом запослених у јавној управи, као и да отпуштања службеника буду мања.

– Фискална консолидација је олакшала позицију да није било ни толико приоритетно, ни толико тражено да се иде у толика отпуштања државних службеника – рекла је ресорна министарка пре два дана.

Брнабићева је заправо прва јавно саопштила оно што се већ месецима док није било владе, а буџет се изненађујуће добро пунио, причало у круговима блиским будућој влади и економистима. Јер, зашто отпуштати запослене када има пара у државној каси? Како се похвалити својим гласачима да имаш вишка пара у буџету, а истовремено делити отказе како би се смањили исти ти трошкови буџета? Сада кад је буџет у „зеленом”, ни ММФ се, како се незванично сазнаје, неће бунити што држава није више истрајавала на овој преузетој обавези.

У последње три године, разне цифре су колале у јавности о броју вишка запослених. Од тога да за три године, колико траје фискална консолидација, најмање 30.000-35.000 људи мора да напусти јавни сектор, па и више од тога. Чињеница је да је у 2105. години око 16.000 људи напустило јавни сектор, што одласком у пензију, што напуштањем јавне управе.

Сарадник Економског института Иван Николић каже да је стање у буџету задовољавајуће и да је зато проблем отпуштања вишка запослених другачији. Јавни сектор је већ напустило 16.000 људи и остварене су уштеде по основу масе зарада. Самим тим отпуштања више нису приоритет, какав су била раније и када је представљано да је тај процес један од начина да се највише уштеди.

– Вишак запослених у јавном сектору сада је значајно мањи проблем и тема је која може да се „склони”. То, међутим, не значи да запослени могу да одахну, јер ће се од њих тражити да више и боље раде. По мом мишљењу вишкова запослених има више у јавним републичким и локалним предузећима, али министарка Брнабић за њихово отпуштање нема ингеренције – каже Николић додајући да у јавној управи није проблем број запослених, јер их нема више ни у односу на критеријум броја становника ни у односу на бруто домаћи производ, већ квалитет њиховог рада. С друге стране, проблем је што већи број квалификованих људи напушта посао код државе, јер у приватном сектору могу да раде за више пара.

Миладин Ковачевић, сарадник публикације МАТ („Месечне анализе и трендови”) и директор Републичког завода за статистику, каже да су фискални резултати неочекивано повољнији у односу на план којим је било предвиђено да минус у државној каси износи 122 милијарде динара, а биће вероватно упола нижи. Такви резултати остављају простор да се структурне реформе поставе на реалније основе и да рокови за њихово постизање буду флексибилнији.

– Није добро везивати рационализацију јавне управе искључиво за смањење броја радних места, поготово за линеарно смањивање. Многе државне институције суочавају се не само са мањком броја запослених, већ и са неадекватном старосном и образовном структуром и одласком квалитетних, високообразованих кадрова. То је случај и са Заводом за статистику на чијем сам челу. Није суштина у резању броја запослених, већ у структурној трансформацији јавне управе. Државне институције морају да имају број запослених који је потребан за развој одређене институције, као и да они буду адекватног профила. Сметња да се то постигне је постојећа рационализација која спречава ново запошљавање профилисаног кадра, као и Закон о државним службеницима који захтева да сви почну с истом платом и да имају исти број година за напредовање и то би требало мењати – каже Ковачевић.

Фискални савет задовољан законом о финансирању

Фискални савет позитивно оцењује што ће предложене измене Закона о финансирању локалне самоуправе вратити 4,8 милијарди динара са локалног на централни ниво власти и на тај начин у највећој мери отклонити вертикалну фискалну неравнотежу која је настала изменама Закона 2011. године. Измене и допуне Закона о финансирању локалних самоуправа прописују да ће учешће локалних самоуправа у порезу на зараде бити смањено, са садашњих 80, на 77 одсто у случају градова, 74 одсто у случају општина, односно 66 одсто у случају града Београда, са садашњих 70 одсто.