Искуство и младалачки полет донели одбојкашицама медаљу

„Бранкице, јоооој, па могу ли да те загрлим, да пипнем ту медаљу?”

„Што би је пипала, стави је око врата.”

За мање од минут одбојкашка репрезентативка Бранкица Михајловић обрадовала је тинејџерку која је у маси на аеродрому здушно поздрављала олимпијске вицешампионке у овом спорту.

„Бранкице, игре започете вашим најбржим сервисом, а завршене сребром”, упитали смо Михајловићеву за оцену Игара.

„Јел био најбржи? Чула сам нешто, али немам појма!”, била је искрена Михајловићева, а онда се и осврнула на историјске Игре за српске одбојкашице и њихову прву олимпијску медаљу.

„Није нам био битан појединачна успех, већ само тимски. Јесмо најављивале медаљу, јесмо најављивале да ћемо показати зубе на Играма, али када је освојена… Толико је емоција!”, истакла је Михајловићева која је указала да су она и колегинице, иако су се после финала осећале као губитници, сада свесне колики су победници.

Са њом се сагласила и Тијана Малешевић, једна од одбојкашица која је најемотивније поднела пораз у финалу.

„Велики је ово успех, свесни смо били тога и тамо, али тек када смо видели како семо дочекане… Тек ћемо бити свесне. Срећна сам што сам део ове екипе. Захвална сам што сам имала прилику да будем део ове приче. За нас није постојала друга опција сем медаље. Није нас интересовало што нас други нису стављали у круг фаворита. Турнир је био претежак, али преломни тренутак је било четвртфинале. Ту смо добиле додатну снагу да се боримо за медаљу”, указала је Тијана.

Нешто озбиљнији од видно еуфоричних колегиница, али такође насмејани, били су селетор Зоран Терзић и капитен Маја Огњеновић, којима су ово биле треће Игре.

„ Причали смо о медаљи од прошлог Европског првенства иако су неки можда мислили да је за ову генерацију то много. Али, ја сам знала да је ова генерација спремна за тај успех. Овај тим је спој младих и искусних девојака. Врло сам поносна шта смо урадили у Рију, пресрећни смо постигнутим и хвала свима на подршци. Задовољна сам како смо се понашали и на терену и ван њега. Надам се да је и штаб”, нашалила се Маја погледавши у селектора.

„Девојке су биле добре и на терену и ван њега. Мотив, жеља, прави однос. Све оно што краси једну екипу. Обећано је и испуњено. Нисмо били 100 одсто сигурни да ћемо узети медаљу, која је била сан генерацијама, али смо успели. Дошли смо до прве, али то није било случајно, поготову ако се зна да смо на путу до ње победили САД и Русију”, Терзић, који обично не показује емоције, са осмехом је узвратио играчицама.

После оваквог успеха, јасно је, логично се поставило питање – шта је следеће?

„Нема срећнијег савеза под нашег. Не само због нашег успеха него и због осталих успеха наших спортиста. Хвала дамама на фантастично урађеном послу. План за наредне Игре је да седам дана пре почетка ОИ у Токију обе наше екипе оду у Јапан како би се прилагодиле”, најавио је Слободан Милошевић, генерални секретар ОСС повратак на олимпијску сцену и мушке репрезентације.