Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путинов стратешки заокрет

У околностима када се НАТО проширио на границе Русије, када је поставио ракетни штит у Румунији, а поставиће га још и у Пољској, Москва више нема ни времена ни простора да степенује и вага свој војни одговор

Од Мурманска на северу до Крима на југу, оружане снаге Русије налазе се на великим војним вежбама, можда и највећим у последњих неколико година. Ангажовано је на десетине хиљада војника, стотине тенкова, артиљерија, ракетне јединице тактичке и стратешке намене, десантне трупе, авијација, системи ПВО, Северна и Црноморска ратна флота, све је у покрету који ће трајати до краја августа.

Грандиозним војним вежбама Русија одговара на недавне војне маневре НАТО-а на просторима Пољске и балтичких држава чланица алијансе. Порука Москве врло је једноставна: са позиције силе нико неће моћи да уцењује Русију. Та су времена неповратно прошла. Заправо, Москва на најновијим великим маневрима само копира методе и доктрину НАТО-а, и то и не крије. Руси ће сваки будући конвенционални рат водити на дистанци, не упуштајући се у директне сукобе са противничким снагама. То је модеран начин ратовања испробан још у „Пустињској олуји” 1991. године, када су западни савезници поразили ирачке трупе тако што су их засули јаком ватром и тоталном електронском блокадом, да би тек на крају потиснули оно што је од ирачких јединица преостало. Наиме, совјетска доктрина ратовања, а руска је наследник те доктрине, базирала се на три основна модалитета: шок, ватра и маневар. Традиционално је совјетска, касније и руска, доктрина давала предност „шоку”, директној борби војника на бојном пољу. Бројчана људска и бројчана техничка предност, брзи маневри и заобилажење градова, темпо напредовања у борби и од 50 до 70 километара дневно, то је била доктрина која је, почев од 1944. године, омогућила Црвеној армији да прегази Вермахт у Другом светском рату, и то је оно што је уливало страх НАТО-у све до распада Варшавског уговора и краја СССР-а.

Сада су Руси са приоритетног модела „шока” прешли на „ватру” с циљем да се победи непријатељ са дистанце, пазећи да се сопствени војници што мање експонирају. Тако долазимо до америчке концепције „рата без губитака”. У својој војсци, наравно!

По први пут у ратној пракси, руска је војска дала предност ватри у односу на шок у рату против чеченских терориста и сепаратиста 1999.  Руска војска је опколила градове у Чеченији, али није слала у њих обичну пешадију, чекало се да терористи сами изађу или да цивили изађу, што онда даје теоретски одрешене руке авијацији и артиљерији. Борбе пешадинаца биле су у Чеченији 1999. врло ретке, за разлику од времена 1994–1996, када су се руски војници искрцавали из оклопних возила како би „очистили” неку област и онда трпели велике губитке у заседама. Наиме, град у рушевинама, испресецан широком подземном мрежом тунела и пролаза, најгори је могући сценарио за војника који напада. У Чеченији 1999. руска је војска у „контакт” слала само прекаљене тимове специјалних снага. Зато су и губици 1999. били осетно мањи него у периоду 1994–1996. године. Знам то доста добро јер сам у чеченском рату био и 1996. и 1999. Русија је доктрину рата са дистанце усавршила у августу 2008. године у Грузији, да би та доктрина била допуњена и хибридним ратом у операцији на Криму 2014. године, када су се руске трупе са Кавказа показале као једне од најбољих у оружаним снагама Русије. По броју тенкова, других оклопних борбених возила, по броју артиљеријских система, по броју нуклеарних бојевих глава, по квалитету и броју ПВО система, руске оружане снаге прве су у свету. Руске класичне подморнице тренутно су најтише оперативне подморнице, док нуклеарне подморнице класе „бореј” роне и преко 600 метара дубине и испаљују интерконтиненталне ракете с најснажнијим атомским бојевим главама. За ново наоружање Русија ће у следећих 20 година потрошити око 200 милијарди долара.

Садашњи руски маневри наравно да су и порука Американцима и НАТО савезницима да Русија у случају било каквог, па чак и мањег конвенционалног сукоба, неће степеновати свој конвенционални одговор, па онда ни тактички нуклеарни, чему следи и стратешки нуклеарни одговор. У околностима када се НАТО проширио на границе Русије, када је поставио ракетни штит у Румунији, а поставиће га још и у Пољској, Москва више нема ни времена ни простора да степенује и вага свој војни одговор. Ако не употреби одмах сву силу, неће имати шансу да је уопште и употреби. О превентивном нуклеарном удару Русије да и не говорим. О томе нека размишљају они који су иницирали и подржавали глупо и непотребно ширење НАТО-а све до руских граница. Па сада руски генерали једноставно кажу: „Пустите нас да радимо.”

И као што видимо, раде...

Коментари195
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.