Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКО ЋЕМО СЕ ХРАНИТИ У БУДУЋНОСТИ

Већ једемо ГМО

У Србији се покреће полемика о томе како ћемо решити питање ГМО-а на путу ка Европској унији. – Чланство у ЕУ условљено је уласком у Светску трговинску организацију, а тамо не можемо без измене Закона о ГМО
(Фо­то Танјуг/Зоран Жестић)

О генетски модификованој храни Вучићева нова влада чини се спремнија је да говори него она претходна и све пре ње. Премијер је чак директно, током излагања експозеа, рекао да већ једемо генетски модификовану храну „сваки дан”. Министар трговине Расим Љајић је то потврдио у изјави за „Политку”:

– То је истина. Једемо месо животиња које су храњене ГМ сточном храном. То месо долази из увоза. Зато је битно да се инсистира на обележавању оваквих производа како би грађани у сваком тренутку знали шта купују.

Питање ГМО-а је, објашњава Љајић, врло осетљиво и пре доношења било какве одлуке консултоваће се стручна јавност.

– Оно што је сигурно јесте да неће бити гајења ових усева на територији Србије, али реч забрана мора да се брише пре приступања Светској трговинској организацији. Становништво не треба да се плаши, јер ћемо по узору на рецимо Швајцарску или Аустрију учинити законским решењем да промет ГМО-а буде условљен и практично онемогућен. Учинићемо све да постанемо члан СТО, а да не угрозимо сопствене интересе – рекао је Љајић.

Ово је за многе изненађујуће сазнање, с обзиром на то да нас инспекција никада није обавестила да на тржишту постоје овакви производи који су законом забрањени. У покушају да на путу европских интеграција заштити своје интересе, Србија је једна од последњих земаља у Европи која законом забрањује чак и промет ГМ производа.

Саговорник „Политике”, угледни генетичар др Миодраг Димитријевић, ипак, како каже, може само да претпоставља да такве хране има на тржишту.

– Не тврдим, али могуће је да конзумирамо и производе с одређеним хемијским компонентама које се добијају из ГМ усева. Рецимо, лецитин из соје, у појединим производима који садрже овај састојак, а пореклом су из увоза као и у мањој мери адитиви који се добијају из кукуруза који је ГМО – каже овај професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. Проблем с ГМО је, сматра, секундарно здравствени иако се у јавности управо на то ставља акценат.

– Али то је с правом јер, каже се, ми смо оно што једемо и храна у великој мери утиче на наше здравље. Постоји низ научних радова који указују на веома негативне ефекте такве хране. Истина, постоје и они који то оповргавају и о томе се дискутује већ 15 година – каже Димитријевић.

За њега је увођење ГМО-а примарно економске питање јер би удар на домаћу науку и технологију био огроман. Оно што је неспорно и непорециво јесте да ће промет ГМО-а, а он мора да укључи и семе ГМО култура (јер је и то роба), знатно да утиче на нашу производњу конвенционалног семена а тиме и на наше научне институције које то семе производе, као и да ће свакако да утиче на нашу конвенционалну примарну производњу хране. Ово није без значаја јер је српска семенска роба значајна ставка у извозу из пољопривреде, а што се тиче производње меркантилне робе, Србија је други извозник у Европи конвенционалне соје.

– Зато, што се тиче здравственог аспекта, ту можемо да полемишемо. Али јасно је, кô бели дан, шта ће нам донети отварање тржишта за ГМО. Наша наука и високо образовање су на коленима, када говоримо о аграру, а улазак ГМ семена би их додатно оборио још ниже – упозорава наш саговорник. Истиче и да када се саберу сви трошкови и узме у обзир да је просечан посед у Србији негде око пет хектара, ни ГМ семе не би појефтинило производњу, како се то „неки” надају и обећавају. Додаје и да у пољопривреди имамо огромне проблеме и да ГМ семе сигурно није решење тих проблема.

– Али политички фактор је тај који је добио мандат народа да доноси одлуке. Да мери да ли је већа корист или штета. Они нека раде свој посао у интересу народа, а на нама је да изнесемо мишљење, савет или шта већ, у домену наше стручности – каже професор Димитријевић. Додаје да то што неко каже „дозволићемо промет, али не и сетву” значи само кратку паузу док не почне и сетва ГМ усева, јер се већ јављају „лобисти” који кажу „па ако већ увозимо, онда треба и да сејемо”.

Ако је наш пут Европска унија, Србија ће несумњиво морати да измени Закон о ГМО и допусти промет ових намирница на свој територији. To je услов за наше приступање Светској трговинској организацији са којом преговарамо већ 11 година. Проблем је што је управо чланство у СТО и предуслов за улазак у Унију. И премијер Вучић је рекао да ћемо „морати да покренемо један други дијалог некада” о овом питању.

Србија је, иначе, прва држава бивше Југославије која је још 2001. године донела Закон о ГМО који се у највећој мери ослањао на директиве Европске комисије. Забрањивао је гајење ГМ усева, али је била дозвољена генетски модификована сојина сачма за сточну исхрану. Међутим, 2009. године усвојени су нови прописи којим се потпуно забрањује и гајење и промет ГМО производа.

Према извору „Политике” који је добро упућен у ову тематику, ЕУ нема проблем с нашим актелним законом, мада би више волели оно мање ригидно решење из 2001. С дуге стране, иако се верује супротно, ни СТО-у не смета директно питање ГМО-а већ принцип забране слободног промета робе што је противно основном начелу ове организације. Ипак, стручњаци сматрају да прописе не треба мењати до уласка у ЕУ јер нам рокови нису постављени. Ситуација се у међувремену променила и у Европи. Под притиском јавности Европска комисија је свим чланицама, у оквиру директива,  омогућила да се саме опредељују. Промет је обавезан а о гајењу ГМ усева свака земља одлучује појединачно за. Тако на мапи ЕУ постоји Мађарска која ГМО забрањује уставом, или Шпанију у којој је засејано највише површина и која гаји чак чак и ГМ кукуруз. Постоји и низ земаља које су против, чак се и региони у земљама самостално дистанцирају од ГМО.

На кога се угледати

Требало би да се сетимо самих себе пре четврт века. Припадам генерацији у пољопривреди од којих су други учили. Код нас су на Пољопривредни факултет на Инситут за ратарство и повртарство долазили холандски студенти на праксу да уче како се ради оплемењивање пшенице. Зато ми је неприхватљиво да ми учимо од некога те ствари, имамо ми довољно памети. Требало би да вратимо државне институције. Није нам толико проблем да мењамо законе, проблем је што и овако рестриктиван закон не функционише. Шта ће се десити ако га релаксирамо, биће још горе. Дакле, то је ствар институција. Ако нема корупције, има стручности и државни органи раде свој посао неће бити проблема, каже проф Димитријевић.

Како је настао чери парадајз

Помињући ГМ храну премијер Александар Вучић је навео пример чери парадајза који, ипак, тврде стручњаци није производ генетских модификација.

– Чери парадајз је настао укрштањем две блиске врсте, дивљег парадајза из Еквадора, који има плодове као рибизла, и овог класичног баштенског парадајза. Овога су се досетили Американци, још крајем прошлог века, и то је такозвана међуврсна хибридизација, али не ГМО – објашњава професор Димитријевић. Било је и покушаја генетских модификација парадајза, додаје, али су они остали на нивоу лабораторијских вежби и никада се нису нашли у продаји.

Први ГМ парадајз имао је још једну варијанту додавањем гена за одложено сазревање, објашњава наш саговорник и додаје да ово поврће може да се конзумира без бојазни да је генетски модификовано.  

 

 

Коментари123
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.